Србија треба да прати сопствене интересе

Кроз реализацију националне стратегије, борићу се да се сваки грађанин који воли ову државу у њој осећа као свој на свомеМи морамо мислити о свом интересу, Србија није чланица ни ЕУ, ни НАТО-а, па нема ни обавезе да у украјинској кризи поступа у складу са њиховим интересима, већ да заступа позицију позивања на мир и да, по узору на још неке земље, понуди да буде један од посредника у решавању кризе у Украјини, каже Милица Ђурђевић Стаменковски, председница Српске странке Заветници и њен председнички кандидат на предстојећим изборима.

Одлуку да Србија у УН гласа за резолуцију којом се осуђује руско нарушавање територијалног интегритета Украјине, оценили сте као сврставање уз НАТО, зашто кад ми имамо проблем територијалног интегритета с КиМ?

Није реч само о томе шта је, већ и ко је то предложио, с којим циљем. Резолуција против Руске Федерације јесте део политичко-војне агенде НАТО-а. Русија је као стална чланица СБ УН штитила наш територијални интегритет на Космету, док је НАТО директно војно и политички одговоран за окупацију наше јужне српске покрајине и нарушавање територијалне целовитости Републике Србије. Принципијелно је подржавати поштовање међународног јавног права. Ништа мање принципијелно је и не сврставати се на страну оних који су те принципе погазили у случају Србије и Црне Горе, БиХ и Републике Српске, Ирака, Сирије, Авганистана, Либије, а раније кроз двадесети век у случају Вијетнама, Камбоџе,  земаља Јужне и Средње Америке и бројних других.

Зар не мислите да бисмо гласањем против, или уздржавањем, угрозили сопствени интерес на КиМ?

Можемо поставити исто питање у супротном смеру. Зар не угрожавамо сопствени интерес на КиМ гласањем за резолуцију против светске силе која је заступала и бранила наше интересе на КиМ? Ситуација и позиција Србије у контексту најновијих дешавања је веома сложена и комплексна. Сматрам да је првобитна одлука државног руководства да укаже поштовање територијалном интегритету Украјине, а одбије увођење санкција Русији, представљала оптимално решење, док је гласање за резолуцију против Русије код великог броја грађана, сасвим оправдано, изазвало дубоку забринутост да државна власт полако подлеже притисцима НАТО-а. Морамо мислити о свом интересу. Шта ако се рат ускоро заустави, обе стране седну за преговарачки сто, Запад и Русија крену са побољшавањем нарушених односа, а то је, ако читамо историју и пратимо геополитичку динамику, реално да се догоди у једном тренутку. На шта ће и на кога ће онда Србија да се ослони у УН, пошто је претходно гласала за резолуцију против Русије због оних који су јој нарушили територијални суверенитет земље на Космету?

Видимо огромне  притиске због неувођења санкција Русији, како бисте ви, као председник, поступали?

Нисам од оних који сматрају или говоре да имају решење за све. Не занима ме популистичка демагогија већ озбиљна политика. Србија није чланица ни ЕУ, ни  НАТО-а, па нема ни обавезе да поступа у складу са њиховим интересима. Као што можете да видите, Мађарска која је чланица ЕУ, и Турска која је чланица НАТО-а, не извршавају беспоговорно налоге Брисела и Вашингтона, већ спољну политику конципирају у складу са својим интересима. Србија, пре свега, треба да заступа позицију позивања на мир и да, по узору на још неке земље, понуди да буде један од посредника у решавању кризе у Украјини. То је потенцијал који јој нуди неутрална позиција. И то је мој однос као председничког кандидата према овој ситуацији. Стабилно и државотворно уз Србију, без приклањања општим медијским и политичким хистеријама у које покушавају да нас увуку.

Изостанак инвестиција са Запада, или повлачење постојећих, тешко би се одразио на нашу привреду, па самим тим и на грађане...

То је, пре свега, питање за оне који су се определили за такву политику. Ми, свакако нисмо. У сваком случају, уколико нам са Запада прете повлачењем инвестиција или економском изолацијом, за почетак је потребно казати народу истину – да прекопута нас нису некакви западноевропски партнери, како их називају и представници садашње и бивше власти, већ државе које претендују да буду господари, а нас да третирају као слуге које под ултиматумима извршавају њихове налоге и жртвују сопствене интересе због њихових. Такође, сматрам да се инвеститори руководе логиком профита, а нигде као у Србији не могу пронаћи овакве пословне услове, који су далеко бољи него што их имају домаћи предузетници.

Британски „Гардијан” објавио је ауторски текст Анатола Ливена, професора на Краљевском колеџу у Лондону, који пише да би решење украјинске кризе могло бити да Запад призна Крим као део Русије, уз укидање санкција, а заузврат би Русија признала независност Косова, мислите ли да може доћи до тога?

Не верујем у такав исход али не искључујем ниједан расплет, посебно ако се Србија определи за НАТО против Русије. Уосталом, можда нас притисцима да заузмемо страну, НАТО, жаргонски речено, „навлачи”, да ослабимо односе с Москвом, па да онда Русији предложи нешто што укључује и такву врсту трговине.

Имате ли неки план за такав случај?

Имам, делимично сам га већ саопштила. Нисам за то да нарушимо традицију савезништва са Русијом или изгубимо односе које имамо са том великом и моћном земљом. Ја сам за то да урадимо оно што можемо и да не радимо оно што не морамо.

Шта грађани могу да очекују од вас, уколико будете изабрани за председника?

Могу да очекују да будем заступник и бранилац Устава Србије у свим смеровима у којима он правно и политички дефинише поредак и територијални интегритет, ограничава политичку самовољу и обезбеђује и штити права појединца и нације. Борићу се свим расположивим политичким средствима за одбрану наше територијалне целовитости, а односом према функцији потрудићу се да се поврати поверење грађана у државу и политику уопште. Залагаћу се да се обнови национално самопоуздање и ојача државничко достојанство. А кроз реализацију националне стратегије, борићу се да се сваки грађанин који воли ову државу, у њој осећа као свој на своме.