Напуштена ракета пала на Месец?

Део ракете тежак више од три тоне који су научници у свемирским станицама широм наше планете годинама пратили, према њиховим проценама, завршио је своје путовање пре неколико дана, када је пао на тамну страну Месеца.

Стручњаци сматрају да је приликом пада овог свемирског отпада створен мањи кратер и да је подигнута велика количина прашине на Земљином сателиту. Међутим, са наше планете овај догађај није могао да се види, па се очекује  да ће  потврду за своју теорију добити у наредним недељама, када сателити буду „прегледали” површину Месеца и пронашли нови кратер, преноси Би-Би-Си.

Порекло ракете је остало спорно: експерти Насе у почетку су веровали да је реч о летелици „Фалкон 9” компаније „Спејс екс”. Компанија милијардера Илона Маска већ неколико година уназад из Кејп Канаверала, САД, лансира у орбиту ракете које најчешће носе сателите намењене у разне сврхе. Сматрало се да је и ракета која је пала на Месец у првим данима марта највероватније пореклом из компаније Илона Маска и да је у свемир лансирана 2015. године носећи опсерваторију „Дип спејс климат”, односно сателит за посматрање.

Стручњаци су претпостављали да је летелица остала без горива, а према њеној последњој виђеној путањи проценили су да је пала на тамну страну Месеца. Компанија у чијем је власништву била поменута летелица није се огласила. На другој страни постоји и теорија да је овде реч о кинеској ракети, што ова држава демантује.

Напуштена летелица у свемиру први пут је уочена 2015. године и то из центра за истраживање свемира у Аризони. Била је у високој орбити, далеко од Земљине атмосфере. Сврстана је у „свемирско смеће”, односно објекат који је остао без горива или енергије да се врати на нашу планету.

Иако делује изузетно мали у односу на космос, свемирски отпад представља потенцијалну опасност јер га има све више. Реч је о деловима летелица или сателита који „плутају” свемиром и често се и по неколико година изгубе из видокруга моћних телескопа. Астроном Бил Греј каже да је праћење „свемирског смећа” детективски посао, јер се ознаке ракете не могу видети, а кретање оваквих објеката прати се на основу предвиђања рута. Да би се открило коме припадају остаци летелица или сателита, ове руте пореде се са датумима и лансирањима ракета и њиховим путањама. Али, проблем је, објашњава Греј, што не објављују сви да су лансирали пројектиле.

По оцени професора Хјуа Луиса са Универзитета Саутемптон важно је „држати на оку” шта се дешава са отпадом који се налази дубоко у свемиру, јер постоји могућност да се неки његов део „врати” на Земљу. Европска свемирска агенција процењује да сада у космосу постоји око 36.500 комада свемирског отпада већег од десет центиметара.