Око 2.000 избеглица из Украјине у Србији

Директор центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић изјавио је данас да су упутили апел Влади Србије да донесе одлуку о пружању привремене заштите на годину дана за избеглице које долазе из Украјине.

Ђуровић је агенцији Бета рекао да је, према њиховим проценама, у Србију код пријатеља, родбине, или у неки приватни смештај већ дошло око 2.000 људи из Украјине, а да је у земљу ушло око 7.000.

„Већ су то бројке за које је јасно да не могу да прођу кроз редовну азилну процедуру”, казао је Ђуровић.

Нагласио је да избеглице тренутно имају право боравка у Србији од 90 дана, али да сем боравка немају право на смештај, здравствену заштиту, образовање и друга права.

„Зато је битно да се то законски уреди. Тај механизам постоји, то је механизам привремене заштите и он се активира онда када долази до масовног прилива људи у земљу због околности које су непредвиђене и које се односе на овакву ситуацију”, казао је Ђуровић, преноси Бета.

Према његовим речима, привремена заштита би била сасвим довољна док се ситуација у Украјини не смири и док се институције у Србији уиграју.

„То је прави механизам за овакво стање. Када имате 2.000 људи, већ не можете да игноришете њихово присуство. То су људи који имају нешто новца, подршку родбине, али питање је времена када ће они да остану без могућности да финансирају свој боравак овде”, рекао је он.

Директор центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила је нагласио да они по истеку 90 дана немају никакав основ боравка у Србији, након чега би или морали да затраже азил, или да помоћ потраже у некој другој земљи.

„Тражење азила код нас не функционише. Прошле године је свега 14 азила додељено. Немогуће је да Канцеларија за азил обради 2.000 захтева избеглица које су код нас, то је технички немогуће”, истакао је Ђуровић.

Он је нагласио да је директива о привременој заштити већ покренута на нивоу Европске уније и да се сада од појединачних чланица очекује да донесу одговарајуће акте.

„Неке су већ донеле које су у нашем суседству, као што су Мађарска и Хрватска. Ми морамо да реагујемо, иако нисмо у ЕУ, да људи који дођу код нас имају сет права који ће им помоћи да превазиђу овакву околност”, казао је Ђуровић.

Објаснио је да тај сет права обухвата право на здравствену заштиту, право на смештај, право на личну исправу, радну дозволу, образовање и низ сличних права које би избеглице из Украјине добиле на период од једне године.

Предложио је и да се размотри опција да они не буду смештени у камповима, већ негде ближе урбаним срединама.

„Ово су ипак људи који имају блиске везе са нама и лакше се много интегришу у систем”, истакао је Ђуровић.