Утишани женски гласови

Гледамо је како нам се смеши са малих екрана, оскудно обучена, док пева свој последњи хит, у рекламама она је перфектна домаћица којој је главна преокупација потрага за савршеним прашком за веш. У штампи читамо како је побегла из канџи трговине људима или како је отишла у сигурну кућу бежећи од мужа насилника. Ово је најчешћи портрет жене, судећи по ономе што имамо прилику да видимо у медијима.

Познато је да су медији моћно оруђе за обликовања културе и свести једног друштва. Присуство или одсуство и начин приказивања жена у медијима говори о још непревазиђеној заоставштини патријархалног начина размишљања које обилује стереотипима. Жене су као актери новинарске приче најчешће у улози мајке, жртве или лепотице. Ретко их виђамо у позицији ауторитета и стручњака. Изгледа да су компетенција, релевантност и централно место у вестима мушког рода.

Црно на бело

Према истраживању које је током 2006. спровео сарајевски Медија центар, жене су у штампаним медијима Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске заступљене чак пет пута мање од мушкараца. Наиме, према прикупљеним подацима, жене се као актери новинарских прича појављују само у 14 одсто случајева, док су мушкарци главни актери у 77 одсто текстова. Слична је ситуација и када се тражи мишљење стручњака. Мушкарци су потпуно доминантни (89,2 одсто), док се обраћање женским експертима своди на занемарљивих 10,8 одсто. Из тога се може наслутити увреженост познатог стереотипа да је мушкарац задужен за размишљање, а жена за украс. Дамама је, сходно постојећем традиционализму, препуштена сфера приватног, област „лаких тема” и задњих новинских страна. Најприсутније су у забавним рубрикама и у оним које се баве културом и уметношћу. Када су у питању политика, економија, вести из света или спорт, жене као и да не постоје. Тиме се маргинализује женско мишљење, па она постаје пасиван посматрач у односу на мушкарца који је у центру приче. Треба напоменути да неке категорије жена добијају још мању медијску пажњу, на пример старије жене, припаднице мањинских група и жене другачије сексуалне оријентације.

Ситуација у електронским медијима је још незавиднија. У већој мери него у штампи долази до изражаја стереотипизација жениног места у друштву. Најчешће је у улози певачице или манекенке, чиме се наглашава опште прихваћен став да је основно својство жене да лепо изгледа, а са друге стране видимо је као супругу, мајку и домаћицу. Према мишљењу културолога Дијане Кузмановић, медијски прикази жена су својеврстан говор једне културе. „Последњих година сведоци смо изразитог повратка на традиционалне вредности и патријархалне културне обрасце узроковане ратовима и економским турбуленцијама. Као резултат тога, мушкарци су представљани као ратници, а жене као мајке и жртве”, истиче Кузмановићева и додаје да су медији имали кључну улогу у јачању традиционалних односа моћи, стереотипних и стандардизованих приказа жениног места у друштву.

Ни ситуацију у светским медијима није много боља. У оквиру Глобалног медија мониторинг програма, стотине активиста из 76 земаља света анализирало је 2006. године преко 10.000 новинских, радио и ТВ прилога у намери да открију ко има примат у медијима, желећи тиме да сазнају више о друштву у којем живе. У само петини текстова актери су жене, дакле у запањујућих 21 одсто случајева оне су извори информација или стручни саговорници чија се мишљења цитирају.

Ко је одговоран

Србија је потписница међународних докумената о спречавању дискриминације на основу пола, укључујући и Конвенцију о елиминацији свих облика дискриминације жена. Студија о изводљивости прикључења Европској унији Србију обавезује на стварање услова за равноправан статус жена и мушкараца у свим сферама. Међутим, национални закони који регулишу рад медија не приморавају их на несексистичко нити балансирано представљање мушкараца и жена. Постоје једино одређене клаузуле у тим законима које служе омогућавању уметања полног аспекта у будућности. За сада је све у оквирима подстицаја за усвајање добровољних кодекса понашања, праведног представљања полова и у иницијативама за несексистичку употребу језика у медијским програмима.