Кијев у потрази за афричким плаћеницима

Влада у Кијеву је после руског напада позвала стране борце да ратују за Украјину и тај позив је наишао на интересовање, али и на критику у афричким земљама.

Украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба изјавио је прошлог викенда да је формирана „међународна легија” страних бораца из 52 земље. Док међу њима има и бивших војника из европских, посебних балтичких земаља и Пољске, посебну групу чине борци из сиромашних и афричких земаља, који у удаљеној Украјини виде прилику за зараду. Кад је председник Володимир Зеленски изјавио да су добродошли страни „пси рата”, његове речи су у таквим земљама посебно одјекнуле. Новинар „Дојче велеа” разговарао је с младим Кенијцима који су вољни да се боре за Украјину у замену за новац јер сањају да ће их удаљено ратиште извући из беде.

„Ако Украјина одлучи да ми да новац, који знам да овде не могу да зарадим, отићи ћу и борићу се”, каже Киманзи Нашон, студент из Најробија.

Серињ Бамба Гај, истраживач на Институту за тренинг о мировним операцијама, истиче да је „у последњих 20, 30 година било много оних који регрутују младе Африканце да буду плаћеници”, између осталог и преко друштвених мрежа. Према речима овог истраживача, на интернету, а посебно на друштвеним мрежама, бројни конфликти и интереси представљају се као ствари од светског значаја, што значи да привлаче пажњу и на најудаљенијим тачкама планете.

Како оцењује Рајан Камингс, директор јужноафричке организације „Сигнал риск”, која процењује безбедносне ризике, Зеленски игра на карту „лоших социоекономских прилика у Африци и покушава да привуче афричке борце”, од којих је многима, осим пара, примамљива и могућност да добију украјински пасош.

Ипак, поједине афричке владе супротставиле су се украјинским напорима да формира „међународну легију”. Алжир, Сенегал и Нигерија критиковали су владу у Кијеву тврдећи да неће дозволити својим грађанима да буду ратни плаћеници и да не треба искоришћавати лошу економску ситуацију у афричким земљама.

Стотинак младића пријавило се украјинској амбасади у Абуџи да су вољни да се боре, али је нигеријска влада саопштила да не дозвољава својим држављанима да се боре као плаћеници.

Украјинска амбасада у Дакару објавила је на „Фејсбуку” позив за рат против руске војске, али је сенегалска влада изјавила да је запрепашћена овом објавом и чињеницом да се више десетина Сенегалаца већ јавило. Влада у Дакару подсећа да је сенегалским држављанима забрањено да се боре као страни плаћеници или добровољци, а украјинска амбасада је после протеста сенегалских власти уклонила спорну објаву са „Фејсбука”.

Као и Сенегал, и Алжир спада у 17 афричких земаља које су биле уздржане кад је Генерална скупштина Уједињених нација већином гласова осудила руски напад на Украјину. Алжирска влада, која купује оружје из Русије, позвала је своје држављане да не иду да ратују у Украјини.

Странци се обавештавају о могућности да ратују у Украјини путем сајта „Фајт фор УА” и пријављују се украјинским амбасадама у својим земљама. Сами долазе до пољско-украјинске границе, потписују уговор и бивају распоређени, мада магазин „Тајм” преноси да многи добровољци незванично и без папира улазе из Пољске у Украјину. Москва је саопштила да у свим страним борцима у Украјини види плаћенике, што значи да неће сматрати да се на њих односи Женевска конвенција о ратним заробљеницима. За Русију би најспорнији могли да буду некадашњи војници, а садашњи добровољци из држава чланица Северноатлантског савеза, у којима би могла да види провокацију НАТО-а.