Измене правосудних закона након избора

Врдник – Дискусијом о предстојећим реформама у правосуђу у складу са уставним амандманима јуче је у организацији Савета Европе у Врднику почео скуп „Ка новом партнерству правосуђа и медија”.

Чланови радне групе, која је радила на изради уставних амандмана, иначе учесници скупа казали су да ће после избора који ће бити одржани априлу бити формирана радна група за израду пет најважнијих правосудних закона. Ови закони требало би да буду донети у року од годину дана од проглашења измена Устава, односно до 9. фебруара 2023. године.

Уставни закон предвидео је да се у том року мењају Закон о судијама, Закон о уређењу судова, Закон о јавном тужилаштву, Закон о Високом савету судства и Закон о Високом савету тужилаца. Остали закони у области правосуђа биће усклађени са уставним амандманима у року од две године.

Драгана Бољевић, почасна председница Друштва судија Србије и чланица Радне групе за израду акта о промени Устава Републике Србије, нагласила је да је Устав „темељ за даљу градњу куће – законима” и да закони који треба да буду донети могу да побољшају, али и да погоршају решења највишег правног акта и да их зато треба пажљиво доносити.

Горан Илић, други панелиста скупа и члан Председништва

Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца и члан Радне групе за израду акта о промени Устава Републике Србије казао је да закони који се тичу јавног тужилаштва треба да реше питање учешћа врховног јавног тужиоца у раду Високог савета тужилаца, посебно када је у питању одлучивање о приговору на обавезно упутство.

Он је указао да је Венецијанска комисија сугерисала да о томе не би требало да одлучује непосредно виши тужилац, већ независно тело као што је суд или Високи савет тужилаца у ком случају би требало из одлучивања искључити врховног јавног тужиоца.

На скупу се највише полемисало око тога ко би могли да буду „истакнути правници” који ће бити чланови највишег судијског и тужилачког тела.

Научни сарадник Института за упоредно право и члан Радне групе за израду акта о промени Устава Републике Србије Милош Станић указао је да истакнути правници неће бити „људи политике”, односно чланови политичких странака, што је Устав већ предвидео, уз услов да имају 10 година искуства у правној струци.

Он сматра да би законима требало предвидети да истакнути правник може да буде правник који се својим радом истакао у правној заједници, који је познат међу својим колегама по раду, труду и резултатима.