Зворник жељно чека инвеститоре

Зворник - Ратне године оставиле су дубоке трагове и на Зворнику у који је дошло 28.000 избеглих и расељених особа из разних крајева БиХ. Према општинским подацима, на подручју Зворника данас живи око 1.100 породица погинулих бораца и цивилних жртава, а на последње сукобе подсећа споменик у центру града подигнут у част палим борцима из рата 1992-1995.
Време чини своје, заједнички живот на овим просторима се наставља, па је данас Зворник са око 20.000 Муслимана, колико их се вратило, највећа повратничка општина у БиХ.

"Једном од три некада водећа индустријска града у републици рат је донео стагнацију и велики пад привредне активности, па је постао", како је то оценио начелник Зворника Зоран Стевановић, "црна тачка на мапи Републике Српске, коме су потребне промене у свим сегментима."

- Већина значајнијих предузећа не ради или ради смањеним капацитетом, па у индустријској зони Каракај, уместо некадашњих 20.000 запослено је око 3.000 људи. Потребан нам је привредни опоравак јер будућности нигде, па ни у Зворнику, нема без отварања нових радних места. Зворничка општина, са 65.000 становника, отворена је за инвеститоре и спремни смо да им максимално изађемо у сусрет - каже за "Политику" Зоран Стевановић и додаје да овде има око 9.000 незапослених и близу 10.000 запослених.

Фабрика глинице "Бирач" била је током осамдесетих година прошлог века носилац развоја и тада је Зворник од паланке постао град. И данас је са 1.400 запослених то највећа фирма. Међу онима који раде су фабрика минералне воде "Витинка", једна од малобројних која на време извршава обавезе према свима, "Студенпром", који се бави се откупом и прерадом пужева које извози, и "Александрија" са погоном кондиторских производа. Стратешки купци се траже за Дрвопрерађивачки комплекс "Јадар Фамод", а некадашња "Везионица" продата је у деловима.

Општина је спремила низ пројеката који ће Зворничанима у 2008. решити неке од кључних проблема. Од новембра се укључује ново извориште са два бунара, па се очекује решење проблема водоснабдевања. Наредне године треба да се уради регионална депонија, реконструише главна улица са комплетном инфраструктуром, уреди пешачка зона, направи биоскоп... Проблем је грејање јер јавно предузеће које се тиме бави има велика дуговања према дистрибутеру гаса. Стевановић каже да ће грађани ове зиме имати грејање и ради се на томе да оно убудуће буде редовно.

Град има неколико слободних хектара поред Дрине, па се размишља и о инвестицијама на том терену. Са Србијом је Зворник повезан мостовима којима треба санација, гвозденим који се дуго користи за малогранични прелаз пешака, и мостом за саобраћај на граничном прелазу на Каракају, који повезује БиХ и Србију. Општини се годинама не исплаћује накнада за потопљено пољопривредно земљиште приликом градње ХЕ "Зворник" па је предложено да се на име дуга они реконструишу и између два града направи пешачки мост. Стевановић каже да су потребни добри мостови "ако желимо да Дрина не буде граница" и да имамо прекограничну сарадњу којој град тежи и као члан еврорегиона "Дрина-Сава-Мајевица", који чини са више општина из БиХ, Хрватске и Србије.

Овде кажу да нигде није јефтиније привређивање и да од БиХ нема плоднијег тла за улагање само да се инвеститори охрабре да дођу. Циљ је и покретање ревитализације фирми које су у стечају и подстицај привредника на отварање малих и средњих предузећа. То је, кажу, кључ опстанка и останка становништва у Зворнику, граду на граници.