Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Договорен извоз јунади и говеђег меса у Албанију

Укупне потребе ове земље сведене су на око 30.000 јунади годишње
(фото Удружење Агропрофит)

Индустрија меса „Казази” из Драча у Албанији и Удружење „Агропрофит” из Новог Сада постигли су договор о извозу живе јунади и говеђег меса у ову земљу. Кланичари из Албаније обишли су више фарми у Србији и задовољни су понудом, па се очекује да на том нивоу буде и продајна цена, саопштило је ово удружење.

Напомињу да се почетак посла очекује у другој половини марта због потребе да удружење одабере поузданог извозника и кланичара, јер се као непрофитна организација не бави таквим пословима. Плаћање живе јунади и меса је пре испоруке, а почеће извозом 40–60 јунади недељно. У овом послу на почетку учествују фармери чланови Производне групе у Удружењу „Агропрофит”, који тренутно у тову имају око 4.100 јунади. Укупне потребе Албаније за јунећим месом сведене су на око 30.000 јунади годишње.

Међутим, како истичу, њихова кланична индустрија, због стандарда потрошача, нуди највише говеђег меса на тамошњем тржишту.

Развојем туризма уз море у Албанији, међу хотелијерима је све веће интересовање за квалитетну јунад и лагеровање ове робе.

– Удружење је протеклих дана спровело детаљну анализу трошкова това и утицај најновијег повећања цена житарица на цену јунади, а сагледане су и залихе хране код фармера. Предлажемо одгајивачима да ако имају залиха хране од прошле године, не продају говеда док се раст цена житарица не заустави – наводе у „Агропрофиту” и истичу да ће ова пауза у продаји бити корисна да се провери с којом продајном ценом могу да се покрију трошкови улагања и набавке телади.

Упозорили су узгајиваче да је најлошија варијанта када се утовљено јуне прода, а фармер нема новац да обнови тов.

Чедомир Кецо, представник овог удружења, осврнуо се и на регулацију извоза неколико пољопривредних производа и сматра да је због целокупног стања било довољно разлога за доношење овакве одлуке. Напомиње да није више важно да ли су пшеница и кукуруз у силосима, приватним амбарима или складишту државних робних резерви – најважније је да остају у земљи.

– Ми на лагерима тренутно имамо само мало мање пшенице од наших годишњих потреба за производњу хлеба, а мељаву од новог жита имаћемо већ у септембру – истиче он.

Због најаве забране извоза одмах су реаговали домаћи трговци, па је пшеница у Војводини продавана по цени од 33 до 34,50 динара по килограму, и то углавном компанијама које су ту робу држале у својим складиштима. С обзиром на то да су сви већи млинови обезбедили залихе раније, по нижој цени од тренутне, Кецо напомиње да ће пре жетве знати колико зрна наши трговци имају за извоз.

– Они су проценили да пшеница плаћена по 35 или 36 динара по килограму у извозу, који ће уследити сигурно током ове године, неће изгубити планирану добит, иако у целом послу постоји ризик – каже наш саговорник.

Према његовим речима, залихе кукуруза у Србији је теже израчунати, јер су многи зрно лагеровали у сопственим складиштима, а и многи су оставили кукуруз у клипу и круњење планирају у априлу. Једноставније се може израчунати потрошња кукуруза у сточарству него залихе.

Према броју крупне стоке, говеда, свиња, оваца, али и живине, наши сточари за потребе својих стада и јата дневно потроше око 4.500 тона кукуруза, кроз прекрупу и за сточну храну.

Према његовој рачуници, до нове бербе довољна је залиха од 1.250.000 тона жутог зрна.

– Потрошња кукуруза у сточној храни се повећава у пролеће, када се квалитетна смеша користи за тов пилића. Међутим, у овом послу многа домаћинства више не виде исплативост, као ни у тову свиња, па се такав пораст ове сезоне, према свему судећи, неће догодити – истиче Кецо и додаје да када се упореде потрошња кукуруза и количина на лагеру, наши сточари могу бити сигурни у послу којим се баве, а који је све скупљи управо због цене житарица којих имају довољно у понуди.

Ратари се због цене определили за сунцокрет

Чедомир Кецо напомиње да је достигнута цена сунцокретовог уља, које наша земља троши 12 литара по становнику, већ сада многе ратаре определила да сеју сунцокрет, јер очекују да ће откупна цена бити већа од 60 динара по килограму.  И. А.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

boza
Pa nemamo ni za nas.
sneza
Nedajte im nista

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.