Среда, 22.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Некада смо увозили јагоде, а сада их извозимо у Пољску

Раније је доминантно тржиште за наше воћаре била Русија, ове сезоне део количина завршио је на пољском тржишту јер је мраз десетковао њихов род
Некада смо увозили јагоде, а сада их извозимо у Пољску
Фото Н. Марјановић

За разлику од ранијих година када су пролећни мразеви у појединим подручјима направили велике проблеме, ове године ситуација у производњи јагода знатно је стабилнија и домаћи произвођачи остварују добре приносе уз солидан квалитет.

– Раније доминантно тржиште за нашу јагоду била је Русија, али због добро познатих проблема произвођачи и извозници су током последњих година проналазили нове дестинације. Ове године извозили су свежу и потхлађену јагоду на тржиште Пољске, која је ранијих сезона била солидна база за наше увознике који су одатле допремали смрзнуту јагоду намењену за прераду – каже за „Политику” др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку.

Према његовим речима, сада се ситуација променила и због чињенице да су Пољаци, од 28. априла до 1. маја, имали великих проблема са ниским температурама која је десетковала производњу јагоде.

– Због тога су Пољаци недостајуће количине, бољег квалитета од њихове јагоде обезбедили код нас, али и у Грчкој – истакао је наш саговорник.

Берба јагоде у нашој земљи је у пуном јеку, па је на већини кванташких пијаца у Србији дошло до пада цена, наводи се у последњем извештају Система тржишних информација пољопривреде Србије (СТИПС). Тако је ово воће у Краљеву у малопродаји коштало између 200 и 250 динара, али је најчешћи износ био 250 динара. На пијаци Скадарлија у Београду понуда тог воћа била је добра, а такође је била приметна нижа цена. Продавци су јагоде нудили за 250 до 400 динара, али најчешћа цена била је 250 динара за килограм, наводе репортери СТИПС-а. Како се наводи, све боља понуда тог воћа била је приметна и на зеленој пијаци у Чачку, где је забележено појефтињење, али је доминантна цена јагода била знатно виша него рецимо у Београду и многим другим градовима у земљи. За килограм јагода требало је издвојити углавном 400 динара, што је за потрошаче у овом граду необична ситуација будући да је тај крај један од најважнијих за производњу јагода у Србији.

Лепосавић напомиње да се главна производна подручја јагоде у нашој земљи налазе у околини Гроцке, Смедерева, Чачка, Крушевца, Варварина и Лесковца у којима се углавном гаје италијанске сорте чија је намена углавном за потрошњу у свежем стању.

Када је реч о ценама на локалном тржишту, он напомиње да је ситуација прилично шаренолика и мења се на дневном нивоу. У зависности од квалитета, али и броја накупаца, цене су се крајем прошле недеље за произвођаче у Чачку и околини кретале око 200 динара, а само неколико дана раније та цена је била 270. Произвођачи који имају сорте са ранијим приспећем су остваривали и до 400 динара за килограм јагода у откупу.

– Наравно да су потрошачи платили знатно више цене од ових јер и код јагоде, подједнако као и код других пољопривредних производа, пут до крајњег купца креће се преко једног до два накупца, трговца у маркету или на пијаци и на крају долази потрошач – напомиње Лепосавић и додаје да се на том путу често догоде и проблеми јер је плод јагоде прилично осетљив и кратког животног века па долази и до злоупотребе због коришћења средстава за спречавање пропадања плодова.

Сматра да овакав начин производње, откупа и продаје веома тешко обезбеђује следљивост у случају појаве одређеног проблема па је потребно да инспекцијске службе ригорозније контролишу све актере у производном процесу. Како каже, познато је да од свог воћа јагода и јабука држе неславну титулу по броју рекламација због прекомерног садржаја одређених штетних материја.

Просечна производња јагода у Србији у последњих десетак година износи 25.000–30.000 тона, а површина под засадима је око 5.000 хектара. Најзаступљенија техника гајења је на отвореном пољу, а знатно мање у пластеницима и другим видовима заштићеног простора.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.