Nekada smo uvozili jagode, a sada ih izvozimo u Poljsku

Za razliku od ranijih godina kada su prolećni mrazevi u pojedinim područjima napravili velike probleme, ove godine situacija u proizvodnji jagoda znatno je stabilnija i domaći proizvođači ostvaruju dobre prinose uz solidan kvalitet.

– Ranije dominantno tržište za našu jagodu bila je Rusija, ali zbog dobro poznatih problema proizvođači i izvoznici su tokom poslednjih godina pronalazili nove destinacije. Ove godine izvozili su svežu i pothlađenu jagodu na tržište Poljske, koja je ranijih sezona bila solidna baza za naše uvoznike koji su odatle dopremali smrznutu jagodu namenjenu za preradu – kaže za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Prema njegovim rečima, sada se situacija promenila i zbog činjenice da su Poljaci, od 28. aprila do 1. maja, imali velikih problema sa niskim temperaturama koja je desetkovala proizvodnju jagode.

– Zbog toga su Poljaci nedostajuće količine, boljeg kvaliteta od njihove jagode obezbedili kod nas, ali i u Grčkoj – istakao je naš sagovornik.

Berba jagode u našoj zemlji je u punom jeku, pa je na većini kvantaških pijaca u Srbiji došlo do pada cena, navodi se u poslednjem izveštaju Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS). Tako je ovo voće u Kraljevu u maloprodaji koštalo između 200 i 250 dinara, ali je najčešći iznos bio 250 dinara. Na pijaci Skadarlija u Beogradu ponuda tog voća bila je dobra, a takođe je bila primetna niža cena. Prodavci su jagode nudili za 250 do 400 dinara, ali najčešća cena bila je 250 dinara za kilogram, navode reporteri STIPS-a. Kako se navodi, sve bolja ponuda tog voća bila je primetna i na zelenoj pijaci u Čačku, gde je zabeleženo pojeftinjenje, ali je dominantna cena jagoda bila znatno viša nego recimo u Beogradu i mnogim drugim gradovima u zemlji. Za kilogram jagoda trebalo je izdvojiti uglavnom 400 dinara, što je za potrošače u ovom gradu neobična situacija budući da je taj kraj jedan od najvažnijih za proizvodnju jagoda u Srbiji.

Leposavić napominje da se glavna proizvodna područja jagode u našoj zemlji nalaze u okolini Grocke, Smedereva, Čačka, Kruševca, Varvarina i Leskovca u kojima se uglavnom gaje italijanske sorte čija je namena uglavnom za potrošnju u svežem stanju.

Kada je reč o cenama na lokalnom tržištu, on napominje da je situacija prilično šarenolika i menja se na dnevnom nivou. U zavisnosti od kvaliteta, ali i broja nakupaca, cene su se krajem prošle nedelje za proizvođače u Čačku i okolini kretale oko 200 dinara, a samo nekoliko dana ranije ta cena je bila 270. Proizvođači koji imaju sorte sa ranijim prispećem su ostvarivali i do 400 dinara za kilogram jagoda u otkupu.

– Naravno da su potrošači platili znatno više cene od ovih jer i kod jagode, podjednako kao i kod drugih poljoprivrednih proizvoda, put do krajnjeg kupca kreće se preko jednog do dva nakupca, trgovca u marketu ili na pijaci i na kraju dolazi potrošač – napominje Leposavić i dodaje da se na tom putu često dogode i problemi jer je plod jagode prilično osetljiv i kratkog životnog veka pa dolazi i do zloupotrebe zbog korišćenja sredstava za sprečavanje propadanja plodova.

Smatra da ovakav način proizvodnje, otkupa i prodaje veoma teško obezbeđuje sledljivost u slučaju pojave određenog problema pa je potrebno da inspekcijske službe rigoroznije kontrolišu sve aktere u proizvodnom procesu. Kako kaže, poznato je da od svog voća jagoda i jabuka drže neslavnu titulu po broju reklamacija zbog prekomernog sadržaja određenih štetnih materija.

Prosečna proizvodnja jagoda u Srbiji u poslednjih desetak godina iznosi 25.000–30.000 tona, a površina pod zasadima je oko 5.000 hektara. Najzastupljenija tehnika gajenja je na otvorenom polju, a znatno manje u plastenicima i drugim vidovima zaštićenog prostora.