Откривена биста руског добровољца Алберта Андијева

Биста руског добровољца Алберта Ахсарбековича Андијева (1970-2021), који се у време НАТО агресије борио у редовима Војске Југославије на Косову и Метохији, откривена је, поводом годишњег помена, на Централном гробљу у Београду.

Почаст овом борцу, који је после рата остао да живи у Србији, одали су чланови породице, ветерани 549. моторизоване бригаде и многробројни пријатељи и поштоваоци.
Бисту је открио генерал-мајор у пензији Божидар Делић, ратни командант поменуте јединице чији припадници су дали изузетан допринос одбрани земље током борби на Паштрику.
Андијев, који је на Космету остао без ока, није дочекао да добије држављанство Србије али га је, како је у емотивном говору рекао генерал Делић, српски народ прихватио па и овим окупљањем указао своје поштовање према њему.
Био је снајпериста и рањен код Суве Реке 5. маја те ратне 1999. године.
- Погођен сам у око... Муњевито сам размишљао. Снајпер сам пребацио на друго раме, језиком сам обрисао нишан од крви и наставио да пуцам. Осетио сам да губим свест, некако сам се подигао а тада сам добио и други метак у руку. Саборци су ме брзо ставили на шаторска крила и однели у позадину – испричао је Андијев једном приликом.
Лечен је у Приштини и у Београду, на ВМА. Иако су последице рањавања биле тешке, остао је инвалид, он се пре краја рата својевољно вратио међу своје саборце на Космету. Као и и осталима, и њему је тешко пала политичка одлука о повлачењу Војске Југославије из јужне покрајине Србије.
После рата једно време је живeo у Власотинцу. Оженио се и добио сина Лазара а његова породица се неколико година касније преселила у Београд. У више градова Србије исцртани су мурали са његовим ликом и поруком: „Ја око нисам изгубио, оставио сам га на Косову и Метохији да бих се по њега вратио“.