Јака конкуренција нас чини бољим

На тржишту је изражена тенденција консолидације банака, која се најбоље види у томе да их је у 2000. години у Србији било 81, десет година касније 33, а после завршетка планираних интеграција биће 21 банка. Важније од самог броја је да десет највећих банака чини око 90 одсто укупног профита овог сектора. Многе банке не успевају да опстану с текућим моделом пословања. С друге стране, за велике заокрете у стратегији и плановима потребна су озбиљна средства, па се очекује да ће се процес консолидације наставити и у наредном периоду. Наравно, једино су тржиште и интереси акционара ти који опредељују шта је то оптимална мера. Овако у интервјуу за наш лист Дарко Поповић, однедавно председник Извршног одбора Банке Интеза, иначе највеће банке у Србији, оцењује овдашње банкарске прилике.

Да ли је добро за клијенте то што ћемо претежно имати банке с већим тржишним учешћем?

Велики број банака који смо имали у једном периоду није значио квалитетнију конкуренцију, исто као што не значи да је са смањеним бројем банака конкуренција данас мања. Оно што је релевантније за грађане и привреду јесте да се консолидацијом банкарског сектора постиже и већа конкурентност јер се знатно подиже квалитет услуга. Наравно, укрупњавање је такође позитивно са аспекта даљег јачања стабилности финансијског сектора тако да бих тренд свакако и из перспективе клијената означио веома повољним.

За ово тржиште се боре велики регионални играчи. Неке банке вам се, по тржишном уделу, опасно приближавају. Како на то гледате, да ли ћете моћи да одбраните позицију прве банке на тржишту?

Управо сведочимо томе да геополитичка дешавања знатно утичу на преобликовање тржишта у свим сферама, па и у банкарству. Неке велике групе напуштају мала тржишта, док друге због притиска инвестирања у нове технологије посустају и продају своје субсидијаре банкарским групама са експанзивном пословном политиком. Оно што прави разлику између тржишних играча је одржавање стабилне позиције у дужем временском периоду. Банка Интеза је, као део интернационалне Интеза Санпаоло групације, већ готово 15 година највећа банка у Србији без осцилација у пословању и уверен сам да ће тако остати и у наредном периоду. Свакако да јака конкуренција подстиче и нас да будемо још бољи.

У последњих неколико година било је много изазова за банкарски сектор – конверзија стамбених зајмова у швајцарцима, мораторијуми на отплату дугова због пандемије. Колико је то утицало на пословање?

Висока ликвидност сектора омогућила је банкама да преузму део баласта поменутих криза и буду поуздан партнер државе и ослонац грађана и привреде без компромитовања стабилности финансијског система. Ситуација је утицала на то да се спроведене иницијативе одразе нешто неповољније на очекивања која су акционари поставили пред нас током прве године пандемије, али то је и очекивано, будући да је карактеристика банкарске индустрије да дели судбину својих клијената. У случају Банке Интезе, упркос многим изазовима, прошлу годину смо завршили испуњавајући све зацртане циљеве раста пословања.

Дужнике, било да су грађани или привреда, највише занима када ће банке повећати камате? Не само на кредите већ и на штедњу.

Камату као цену новца опредељује велики број фактора, међу којима су и референтна стопа, кредитни рејтинг, различити макроекономски показатељи. Агенција Стандард и Пурс је на крају фебруара задржала кредитни рејтинг Србије са стабилним изгледима за његово побољшање, што би требало да значи и стабилне услове финансирања. Међутим, евентуалне промене каматних стопа зависе и од даљег тока инфлације, која тренутно у Европској унији бележи историјски највиши ниво од 5,8 одсто. Ако више цене хране и енергије, којима сведочимо, остану на дужи рок и подстакну ионако растућа инфлациона очекивања, ФЕД и ЕЦБ би могли бити приморани да ове године подижу каматне стопе. Интересантан је податак да је и у условима ниских каматних стопа укупна штедња грађана у Србији порасла за 11 одсто у 2021. години.

Да ли вас плаше високе цене на тржишту некретнина у ситуацији када се знатан део њих купује стамбеним кредитима? Има ли ризика за банку? И да ли ваша банка одобрава стамбене зајмове с десет одсто учешћа?

Према последњим подацима Републичког геодетског завода, само 30 одсто станова је купљено из кредитних средстава у последњем кварталу 2021. године, што значи да кредити нису ти који подижу цене некретнина. Четвртина свих новоодобрених кредита се односила управо на стамбене, док је обим нових стамбених кредита у четвртом кварталу 2021. већи за више од 17 одсто у односу на исти период прошле године, а треба поменути да је сваки четврти одобрила Банка Интеза. У погледу висине учешћа банке доносе своје одлуке анализирајући сваки случај понаособ, тако да се за клијенте са добрим кредитним рејтингом одобрава мање учешће, док ће за ризичније и учешће бити веће. Лимит на учешће код стамбеног кредита постоји ради повећања отпорности на ценовне потресе на тржишту некретнина, али и зарад заштите клијената од високог задуживања.

Због ниских камата чак и у време пандемије повећани су пласмани банака. Ви од тога живите, али да ли има неких резерви, страховања да дужници, поготово у садашњим неизвесним економским приликама, могу постати презадужени? Да ли ће банке можда постати опрезније, ригорозније приликом одобравања зајмова?

Приликом процене кредитне способности и утврђивања нивоа дуга који клијент може да сервисира својим приходима узима се у обзир и сценарио потенцијалног раста каматних стопа. Другим речима, уколико је каматно-кредитни ризик правилно процењен приликом одобравања кредита, умерени раст каматних стопа не би смео да угрози редовно измиривање финансијских обавеза. С друге стране, треба истаћи и да приходи привреде и становништва такође имају тенденцију раста и то знатно изнад нивоа раста каматних стопа, што додатно ублажава поменути ризик. Не очекујем да ће банке знатно мењати кредитне политике у овом смислу осим у случају значајнијих потреса на тржишту изазваних тренутном ратном кризом.

Актуелни су судски спорови једног дела дужника и банака у погледу наплате трошкова обраде кредита. Да ли то погађа вашу банку?

Банка Интеза чини део финансијског екосистема и пословне заједнице земље, тако да масовне тужбе нису мимоишле ни нас. Верујемо у правни систем државе који у мери већој него икада потврђује ту неоснованост тужби. Имамо веома изражену тенденцију повлачења тужби, те бих искористио и ову прилику да позовем клијенте да повуку тужбе и да се директно обрате својој банци зарад налажења обостраног решења, јер је то у њиховом најбољем интересу.