Споменик Стефану Немањи

Споменици су монументалне грађевине створене како би сачувале успомену на догађај или особу која је својим животом и делом постала део колективног памћења друштва. Подижу се у знак сећања на историјска времена и личности и због свог уметничког, историјског или архитектонског значаја представљају културно наслеђе друштва.

Грчка реч мнемосинон, односно латинска монео, монере, које означавају споменик, такође значе и „подсећати”, „саветовати” или „упозорити”, што указује на то да нам споменици омогућавају да „завиримо” у прошлост али нам и помажу да замислимо шта може бити у будућности.

Споменик Стефану Немањи се налази на Савском тргу у Београду, испред некадашње зграде Главне железничке станице. Посвећен је великом жупану Стефану Немањи, родоначелнику српске средњовековне династије Немањића и представља владарску фигуру Стефана Немање у племићкој одори, са мачем у десној руци и Хиландарском повељом у левој. Налази се на постаменту који је сачињен од више елемената. У основи, то је напукли византијски шлем, као симбол Немањине борбе за независност од Ромејског царства, из којег израња владарско жезло, симбол владарске моћи. На постаменту се налазе рељефи из Немањиног живота и српске историје за време његове владавине. Споменик, заједно са постаментом, тежи 80 тона а висок је 23,5 метaра и представља највиши споменик на територији Србије. Откривен је на Савиндан, 27. јануара 2021. године.

Споменик је дело руског скулптора Александра Јулијановича Рукавишњикова, члана Руске академије уметности, професора, мајстора монументалних композиција и скулптурних портрета. Рукавишњиков је рођен 2. октобра 1950. године у Москви, у вајарској породици. На Московском уметничком институту „В. И. Суриков” дипломирао је 1974. у класи Л. Е. Кербеља са одличном оценом. Звање заслужни уметник Руске Совјетске Федеративне Републике стекао је 1984. године, а од 1993. управник је катедре скулптуре у Московском уметничком институту „В. И. Суриков”.

Уметничка реализација: Мирослав Николић