Спала књига на три слова

(Реаговање на текст „Пукла праћка, испало зрно пасуља”, „Политика”, 8. 3. 2022)

Преостала (још само) три петиционаша опет пишу о свему, само не о главној теми расправе, у намери да прикрију своје незнање о томе. Писао сам о концентрацијама цијанида, а они о „праћки”, „пасуљу”... Као што доликује „великим” научницима. Не могу да докажу да је неколико микрограма цијанида исто што и неколико десетина или неколико хиљада микрограма цијанида. Ко год је читао моје и њихове текстове могао је да се увери да њихове титуле и звања, исписани у 10 редова, не штите од незнања. Sapienti sat! Нису ни покушали да одговоре зашто своје титуле и звања, те велики научни углед (научни свет, а посебно српски порески обвезници, падају у несвест после сваког њиховог објављеног рада) нису употребили да заштите људе. Да спрече употребу воде за пиће или неке хране, са неколико десетина или неколико хиљада микрограма цијанида јер су написали да су микрограми цијанида у литру воде погубни по живи свет у води. Велика је штета што су „велики” српски научници тек сад обзнанили своја сазнања. Да су то раније учинили, спречили би Светску здравствену организацију, Агенцију за заштиту животне средине САД, те наше законодавце да пропишу много веће концентрације цијанида као дозвољене.

Да су „велики” научници, како мисле о себи, бавили би се подацима и доказима, а пошто их не знају, баве се пљувањем онога који их је ухватио у незнању, праћкама, пасуљем... Остављам их да, као сеоски жбири, и даље чепркају по мојој биографији, кад ништа боље не знају. Не верујем да ће било шта успети да ишчепркају јер то нису успели ни у науци. Док не схвате да им је било боље да су се и они повукли, кад су видели из мог текста да им је неко потурио погрешне податке, као што је то већ учинио већи део потписника петиције. Уверили су читаоце „Политике” да иза силних титула и звања не стоје увек знање и карактер.

Свака даља преписка с њима има смисла само кад новим доказима побију податке из меродавних извора које сам навео.

Научни саветник