Пукла праћка, испало зрно пасуља

Реаговање на текст „Промашај који је погодио у центар мете”, „Политика”, 19. 2. 2022. године

*Др Ненад М. Костић, пензионисан редовни професор хемије и шеф одсека на америчким универзитетима, члан САНУ у оставци

* Др Драгана Ђорђевић, научни саветник Института за хемију, технологију и металургију у Београду

* Др Урош Анђелковић, научни саветник Института за хемију, технологију и металургију у Београду

Последњи пут одговарамо др Симоновићу. У пет одељака побијамо његове тврдње, бранимо грађане које би угрозило рударење цијанидом, упозоравамо како не треба полемисати, одричемо шпијунске методе, захтевамо да прекине.

Побијамо:

Доктор Симоновић се жали да се наслушао неистина. Утешили смо га истином. Жали се да не може побијати усмено изречене заблуде. Пропустио је прилике на скуповима о заштити животне средине. Ту би срео хиљаде савесних и паметних суграђана. Постидео би се што их је представио као користољубиве смутљивце.

Он брка највеће дозвољене и стварне концентрације цијанида у водама, чак тврди да смо га потврдили! Ко прочита обе половине полемике на порталу, прозреће његов блеф.

Бранимо:

Аустралијска компанија је лужила злато цијанидима у Румунији, и одлагала отпадне воде. Канадска компанија планира слично у Србији. У јануару 2000. године отпадне воде су се излиле преко њива у оближњу реку, па у Тису, па у Дунав. Цијаниди су залили делове Румуније, Мађарске и Србије.  Милиони људи су остали без питке воде. У делу Тисе је изумрло све живо; у српском делу Тисе, око 80 одсто живог. Сисари и птице су скапавали једући отровне рибе. Страдале су животиње из 20 заштићених врста.

Британски Би-Би-Си, узор непристрасног новинарства, назвао је овај догађај најтежом еколошком катастрофом у Европи после распада нуклеарне електране у Чернобиљу. Аустралијска компанија се одрекла одговорности. Румунска влада је правдала компанију. Звучи познато?

Истражни простор за експлоатацију злата на Хомољу захвата 300 километара квадратних, површину мало мању од Београда. Сам рудник би заузео мањи део простора, али планови су променљиви. Српски геолози су показали да јаловишта средњовековних рудника још загађују околину.

Доктор Симоновић багателише одличну дводневну конференцију у САНУ о „Рио Тинту” као „политикантски скуп”, дакле као махинације ниских људи. Напротив! Нико се тамо није бавио политиком у ужем смислу – стицањем и вршењем власти. Неки су критиковали политику у ширем смислу: немар политичара за животну средину, јефтину распродају природних ресурса и народних добара страним компанијама.

Доктору Симоновићу смета што су угрожени грађани добили малко времена у САНУ да кажу о сметњама и претњама. Наступили су одмерено и паметно, њему за узор.

Упозоравамо:

Доктор Симоновић тобоже доказује да има право овим наопаким резоном: Ако су његови наводи погрешни, зашто му уопште одговарамо? Дакле, смета нам што је он у праву па га зато побијамо!  По тој изврнутој логици, да је он у криву ми бисмо ћутке отрпели његове испаде!

Ударац у гонг! Ето разлике између пропагандисте и научника! Пропагандиста сматра да се напада истина. Научници морају да оспоре пропаганду.

Лишен логике и чињеница, др Симоновић је заменио прангије из првог напада праћком у другом нападу. Трошна праћка му се распала у рукама. Из праћке је испало зрно пасуља.

Он ниже речи као да ће тврдња постати истинита од понављања. Презриво помиње наше аргументе као да ће их сам презрив тон побити. Каже да смо незналице; значи да смо незналице. Чуди се што га препоручујемо канадској компанији; значи да не помишља на канадску компанију. Оптужује нас за „таблоидни ниво пљувања”; значи да смо простаци.

Написали смо да се поносимо што др Симоновић покушава да нас увреди. Он наставља, ваљда да бисмо се додатно поносили. Варира ружан глагол, „пљувати”, префиксима о- и по-. Нема идеје па дрнда исто: „петиционаши”, као петоколонаши, то јест унутрашњи непријатељи, издајници. Када су, међутим, његовом бившем институту биле потребне експертске услуге о животној средини, тражио их је у нашој групи.

У првом одговору смо написали латински израз правилно, латиницом. Доктор Симоновић нас опет имитира али већ у двема речима меша ћирилицу и латиницу, испушта слово. У првом одговору смо бројевима и аргументима показали да је промашио. Он није умео да смисли наслов за други напад, па је варирао наслов нашега првог одговора. Додао је наводнике да би „промашај” тобоже значио погодак.

Одричемо:

Не, нико од нас није „чепркао по биографији” нити „завирио у индекс”. Упоредили смо др Симоновића са неспремним студентима јер знамо ту фелу. Нама чепркање и вирење не падају на памет. Њему су, пак, нормални чим их помиње. Шесторо нас нису ни чули за њега, бледог у струци.

Захтевамо:

Докторе Симоновићу, престаните да умањујете отровност цијанида и ризике од њихове употребе. Прекините рад против природе и људи. Засвирали сте, лоше звучите, за појас задените!