Удружење родитеља организује акцију садње Панчићеве оморике у двориштима београдских школа

У сусрет обележавању Међународног дана шума, Удружења родитеља ОШ „Јован Дучић” организује акцију садње Панчићеве оморике у четири београдске основне школе под називом „Фестивал планете Земље” у којој учествује и Завод за заштиту природе Србије (ЗЗПС).

Акција садње биће отворена 16. марта у 10:30 часова у дворишту Основне школе „Јован Дучић”, када ће ученици посадити стабла Панчићеве оморике.

Током акције биће посађено више од 30 стабала  у двориштима школа ОШ „Јован Дучић”, ОШ „Јанко Веселиновић”, OШ „Ђура Јакшић” и ОШ „Марко Орешковић” у Београду. У свим школама поред посађених стабала биће постављена информативна табла о карактеристикама, распрострањењу и значају врсте. Тиме акција, поред озелењавања школских дворишта, доприноси и образовању ученика о вредностима природне баштине наше земље, наводи се у саопштењу ЗЗПС.

У циљу подршке садње Панчићеве оморике, Завод за заштиту природе Србије ће школама поклонити наставни материјал и издања за упознавање ученика са природним добрима као што су: Кабинетска карта Заштићених подручја Србије, књига „Откривање Таре“, Наставни листови – мини кључеви за препознавање у природи дрвенастих, биљних и животињских врста и Бојанке са мотивима ретких и заштићених врста.

Панчићева оморика (Picea omorika Pancic) је врста која представља симбол јединствености природе наше земље,  као  балкански ендемит и терцијарни реликт који своја природна станишта има само на подручју око средњег тока реке Дрине, у Националном парку „Тара“, Специјалном резервату природе „Кањон реке Милешевке“ (Република Србија) и Националном парку „Дрина“ (Република Српска, БиХ). Врста је која је преживела ледено доба и има веома уску област распрострањења. Открио ју је наш научник Јосиф Панчић 1875. године код села Заовине у Националном парку „Тара“. У свету ботаничара позната је као „живи фосил“ и „царица ендемита Европе“.

Панчићева оморика је врста смрче и има танко, витко, до 50 метара високо четинарско стабло. У природи расте као планинска  врста на висинама од 400 до 1.700 m надморске висине, на стрмим кречњачким литицама, претежно окренутим ка северу.  Уједно, гаји се као украсна врста због своје уско пирамидалне крошње копљастог изгледа и лепе боје шишарки. У градовима показује  велику отпорност према условима као што су велике летње врућине и аерозагађење. Осим код нас, оморика се гаји и у многим европским градовима као појединачно стабло и у малим састојинама. Осетљива је на негативно деловање човека у природним стаништима, а уједно добро успева у урбаним условима.