Ратови као последица заблуда

У рубрици Међу нама 10. марта је објављен допис господина Здравка Здравковића „Стварање новог света”, у којем је исказана забринутост за судбину човечанства и планете. Као један од главних разлога овог проблема господин Здравковић наводи полузнање и притом цитира низ књижевника и филозофа. Мени, опет, изгледа да би се наше знање углавном могло поделити на две области – друштвену и техничку.

Озбиљнија примена знања из техничке области почела је пре два века, проналаском парне машине, која је топлотну енергију (присутну у изобиљу) могла да претвори у механички рад. Тиме је реализован давни сан грчких филозофа да се човек ослободи тешког физичког рада, односно да дотадашњег човека-роба замени машина – механички роб. Немерљив допринос тој идеји дао је и Никола Тесла, који је својим изумима омогућио да се енергетски потенцијал речних токова претвори у рад. Хидроелектрана на Дрини у Вишеграду има просечну снагу од 100 мегавата, замењујући 136.000 коња који 24 сата дневно „вуку уместо нас”. То су, поред осталог, пресудни разлози који су могли да нам обезбеде пристојан живот – под условом да смо знали да применимо знања из друштвених области, настала много раније.

Прво од њих је Конфучијево учење од пре два и по миленијума, по којем државом треба управљати као породицом, а да владари својим поступцима треба да буду позитиван путоказ народу. Док се данас задужен сељак-домаћин сматра „фукаром”, данашња презадужена држава је „фул”.

Друго, нешто касније настало учење је Мојсијево: да границе народа-држава треба да буду тамо докле их насељава народ истог језика и религије. Могло би се рећи да је то и граница идентитета народа, а то Дучић назива духом народа.

Колико су ову двојицу генијалаца следили интелектуални маргиналци који су владали народима? Њихове глупости – ратови – омогућили су настанак научне дисциплине зване историја. Њен назив треба променити у – наука о људској глупости.

И последњи ратови на тлу Европе – у Југославији и у Украјини – углавном су последица заблуда умишљених комунистичких „мудраца” да се не држе наведених учења.

Др П. Петровић,
Бањалука