Тукле се јетрве преко свекрве

У нашем народу постоји мудра и поучна изрека, која гласи: „Тукле се јетрве преко свекрве”. А епилог је био да је свекрва извукла најдебљи крај. Тако нешто, или бар слично, дешава се сада и у Украјини. Свакоме ко с пажњом прати случај и дешавања у Украјини и у вези с њом јасно је да се овај рат не води између Украјине и Русије, већ између Америке, западних земаља и НАТО-а с једне стране и Русије с друге стране, на велику жалост и несрећу – преко леђа украјинског народа.

Својевремено су Американци изјавили да Русија поседује огромна природна богатства и да нема право да сама користи та своја богатства, већ да мора да дозволи и другим земљама да их користе. С таквим схватањем и ставом, одавно су направили дугорочни стратешки план како да освоје и покоре Русију и домогну се њеног природног богатства.

Најпре су, захваљујући неразумном Горбачову и још неразумнијем Јељцину, успели да разбију Совјетски Савез. Од њега су мирним путем одвојили више држава и државица да би га што више ослабиле. Затим су те одвојене државе придобиле за себе, а сада их једну по једну гурају у конфронтацију с Русијом и да ратују за америчке и западне интересе.

Америка, западне земље и НАТО немају храбрости и моћи да се директно сукобе с Русијом, као што су имали кад су 1999. напали и бомбардовали Србију, односно тада Савезну Републику Југославију, већ гурају у пропаст друге земље, наводно помажући им и снабдевајући их само оружјем, али своје војнике неће да шаљу да гину.

Украјински народ је можда делом и сам допринео судбини која га је задесила. Изабравши прозападно руководство, није довољно водио рачуна о интересима свог братског руског народа. Украјинци, Руси и Белоруси су братски народи – Источни Словени.

За Украјину, коју су Америка, западне земље и НАТО изневерили и оставили на цедилу – а од којих је очекивала више, већу и бољу заштиту – у шта се сад и сама уверила, било би набоље да се определи за неутралност, да се демилитаризује и постане тампон зона између Запада и Русије. То је, уосталом, Русија од ње и захтевала, а и сада је то једини захтев Русије да би обуставила интервенцију.

Американци и западне земље, изгледа, нису из историје извукли никакве поуке или их можда игноришу. Још је Наполеон имао исте жеље, намере и циљеве да освоји и покори Русију да би се домогао њеног природног богатства. А зна се како је прошао. У поход на Русију пошао је с великом војском, а вратио се с групицом изгладнелих, изнемоглих и одрпаних војника. Исто је покушао и Хитлер, а зна се и каква је судбина њега задесила.

У нашем народу постоји још једна изрека – Свако зло има и своје добро. Можда ће Украјина и друге земље које су се издвојиле из Совјетског Савеза и које се граниче с Русијом из овог случаја извући неке поуке.

Садашња дешавања у Украјини довела су до поларизације и сврставања грађана у нашој земљи на једну или другу страну. Једни се сврставају на страну Русије, подржавају је и оправдавају њен поступак, док су други на страни Украјине и осуђују Русију. С обзиром на чињеницу да су и Руси и Украјинци наша браћа, да су нам њихове земље пријатељске, да штите наше интересе на међународном плану – истина, Русија то чини много више – не би требало да се мешамо у њихове међусобне односе, већ да се држимо по страни и да будемо неутрални. Допустимо нашој браћи да се сами договоре и реше настали спор.

Имајући у виду веома деликатну ситуацију у којој се ми као држава налазимо због Косова и Метохије и разних захтева и притисака са стране, најбоље је имати избалансирани став, какав је руководство наше земље и заузело.

Остаје нам само да пожелимо брзи завршетак овог рата и решење настале кризе.

Драган Андрејић,
Београд