Свирци на слободи, тамбуре у апсу

Нови Сад – Хапшење комплетног тамбурашког оркестра „Циганска ноћ” у Новом Саду, и поред најављеног очекивања, није добило јуче епилог у овдашњем Суду за прекршаје. Разлог је што дежурни судија за прекршаје Габријела Наум која је преузела овај случај да решава по хитном поступку, то једноставно није била у могућности да учини.

Наиме, како је за „Политику” јуче изјавио старешина ове правосудне установе Владан Станојев, „доказни поступак није могао да буде окончан зато што сведоци који су били неопходни да потврде колико је та музика била гласна и колико је то угрожавало суседе, нису приступили дежурном судији, па доказни поступак није окончан и он је и даље у току”.

Станојев нам је рекао да тиме овај предмет добија третман редовног поступања, мада ће се у суду потрудити колико је до њих, како је рекао, да случај буде приоритетан у решавању.

„Очито, полиција није могла да обезбеди сва релевантна лица и ми ћемо сада послати писане позиве сведоцима да у року од осам дана од његовог добијања, приступе судији. Да су сви били присутни, што је неопходно у случајевима по хитном поступку, за неколико сати би се утврдило ко је крив, ко није и готово... Међутим, верујте ми, сада не могу ни да проценим када би случај могао да се реши по овој прекршајној пријави. Можда за две седмице, месец дана, а понеки предмети се отегну и дуже, али не нашом кривицом, иако годишње решавамо чак око 25.000 пријава на подручју Новог Сада”, каже старешина Станојев.

Као што смо јуче писали, у недељу рано ујутру, када је ресторан „Циганска ноћ”, у центру Новог Сада, још радио највероватније по пријави суседа стигла је полиција и у полицијску станицу привела комплетан тамбурашки оркестар и власника ресторана Лајоша Николића, да би их према прекршајној пријави касније окривила за ремећење јавног реда и мира.

Након што су тамбураше задржали иза решетака до недеље око поднева (Николића су убрзо пустили), полицајци су пријаве поднели против девет од укупно 11 чланова оркестра и власника угоститељског објекта Лајоша Николића.

Да по свирце, како овде у жаргону називају тамбураше, буде још горе, заједно са њима у полицијску станицу „ухапшени” су и сви инструменти. Иако су тамбураши на слободи, они кажу да им то ништа не значи, јер су им тамбуре, виолине, хармоника... и даље у притвору, а они не могу да раде и већ су отказали неке наступе.

– Тамбуре су за душу, драги мој господине, а не за хапшење. Коме су оне нешто скривиле да чаме иза решетака. Ако су тамбуре доказни материјал за оно зашта нас терете, онда је то пропаст света. Ја сам, наравно, свестан да гости који знају више да попију могу да сметају и другим гостима, а и комшијама. Али, зашта су криве тамбуре? Па, ми овде не држимо оргуље или бубњеве – јада нам се власник ресторана Лајош Николић који је и јуче био у извесном смислу портпарол тамбурашког оркестра „Циганска ноћ”.

Старешина Суда за прекршаје Владан Станојев рекао нам је да су музички инструменти регуларно одузети према члану 45. Закона о прекршајима. Тамо пише да полиција или инспекција могу окривљеним лицима привремено да одузму предмете којима је начињен прекршај да не би наставили да чине то дело, а у овом случају то су музички инструменти који су криви за буку и галаму. Он је, додуше, скренуо пажњу да су ти „предмети” и пиштољи, бејзбол палице, ножеви… којима се најопасније угрожавају јавни ред и мир. Али, у овом случају, то су, ето, музички инструменти и они се очито „по закону” изједначавају са оружјем.

– Ако судија прогласи кривим лица из пријаве, ти „предмети”, односно инструменти могу се и трајно запленити у форми „заштитне мере”. Наравно, то није обавезна мера, а у овом случају вероватно ће се имати у виду и околност да су музички инструменти и средство за рад чланова тог оркестра – каже Станојев.

У „Циганској ноћи” се надају да ће им, ипак, што пре вратити инструменте.

– Сироти Цигани, немају шта да једу. Сви имају по троје-четворо деце, да не помињем остале чланове породице. Они од свирке живе, забога, а како да свирају без инструмената... Ма, ово је за Стразбур – огорчен је Лајош Николић и показује нам „исправу о нивоу буке при прописаним условима коришћења и одржавања извора буке...” коју је добио од овдашњег Института за заштиту на раду, као доказ да тамбуре не „крше прописе”.