Куба и Карпати важнији од Уставног суда

Почетак редовног јесењег заседања Народне скупштине Србије обележиле су јуче, пре свега, примедбе опозиционих посланика што се међу 34 предвиђене тачке дневног реда није нашао ниједан од закона чије усвајање налаже Уставни закон. Објашњење Оливера Дулића, председника парламента, да предлоге тих закона влада још није доставила, било је само додатни повод да ова тема доминира и у расправи о предлозима измена сета закона о државној администрацији, који су већ били на дневног реду у јуну, али су тада повучени. Сви опозиционари, освртали су се и на то што Србија још нема Уставни суд...

Ипак, управо су опозициони посланици тражили да се, иначе обиман дневни ред, прошири новим тачкама, које такође нису у вези са оним што прописује Уставни закон. Тако је посланички клуб СРС-а предложио је да се у дневни ред, по хитном поступку, уврсти њихов Предлог декларације, којом би Народна скупштина Србије "осудила блокаду и изолацију Кубе, коју спроводе САД", а парламент је овај предлог прихватио са 131 гласом "за", четири "против", 8 "уздржаних", док 52 нису гласала. Томислав Николић је тражио и да се провери да ли је тачно да је, на једном од комитета, наш представник у УН гласао за продужење блокаде Куби.

Посланици СВМ-а Ласло Варга и Балинт Пастор протестовали су што Дулић, иако им је, како су рекли, обећао, у дневни ред није уврстио њихов предлог измена Закона о радиодифузији, што су оценили као "доказ да се ДС и Г17 плус националних мањина сете само у време избора". Нинослав Димитријевић (СПС) питао је када ће влада предложити измене Закона о пензијском осигурању да би се "пензије усклађивале са зарадама, јер су сада ниже и од законске обавезе да износе 60 одсто од зараде." Александар Вучић (СРС) протестовао је што, упркос обећању, на дневном реду нема Извештаја Анкетног одбора о "енергетској мафији и банкарским пословима који су пратили рад те мафије", а Ненад Чанак (ЛСВ), што на дневном реду нема његовог предлога о забрани неонацистичких организација, симбола и обележја.

Тек после свих ових питања и протеста, прешло се на дневни ред, који предвиђа и расправе о предлозима закона о потврђивању конвенција Уједињених нација, о борби против дезертификације у земљама са тешком сушом и/или дезертификацијом, посебно у Африци, и о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, затим о потврђивању Оквирне конвенције о заштити и одрживом развоју Карпата, Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта и Конвенције о очувању миграторних врста дивљих животиња …

На почетку обједињене расправе о предлозима измена закона о влади, о државној управи, о платама државних службеника и намештеника и о државним и другим празницима, Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу, рекао је да се предложеним изменама ови закони усклађују са Уставом. Изменама Закона о влади, мења се, навео је министар, текст заклетве чланова владе, утврђено је да члан владе не може истовремено бити и посланик у српском и у парламентима Војводине, градова и општина. Поред тога, прецизира се, казао је Марковић, да влада којој је престао мандат може да обавља само текуће послове, не може да предлаже законе, али ни да запошљава државне службенике... Новим решењима за иницирање поступка за изгласавање неповерења влади потребно је 60, уместо, као сада, 20 посланика.

--------------------------------------------------------------------------

Проблем са кворумом

Владајућа коалиција имала је, према незваничним информацијама, малих проблема са обезбеђивањем кворума с обзиром на то да је доста посланика одсуствовало због одласка у Стразбур на заседање Парламентарне скупштине Савета Европе, а, према, такође, незваничним тврдњама, проблем је решен уз помоћ социјалиста.