Може ли Корзика да постане „медитеранска Полинезија”

Наговештај да би Париз могао да да аутономију острву на којем је рођен Наполеон Бонапарта усталасао је француску јавност уочи првог круга председничких избора 10. априла.

Већина председничких кандидата, изузев оних с крајње деснице, нема ништа против да Корзика буде у лабавијој вези с Паризом, по угледу на прекоморску територију Полинезију. Иако тема корзиканске аутономије није нова, изјава члана француске владе протумачена је и као Макронов предизборни маневар, како би утишао страсти на острву на којем живи 330.000 становника.

„Спремни смо да идемо све до аутономије. Али, један од неопходних услова је да се на острво врати мир”, изјавио је министар унутрашњих послова Жералд Дарманен локалном листу „Корс матен”.

Порука да би Париз могао да олабави централизовани загрљај медитеранског острва које је од 18. века у саставу Француске уследила је после двонедељних немира на Корзици у којима је повређено стотинак особа, а државне институције и полицијске станице су биле на мети експлозивних направа домаће израде.

Окидач насилних протеста била је вест о нападу на познатог корзиканског националисту Ивана Колону, који је у затвору јер је учествовао у убиству Клода Ерињака, префекта Ајача, 1998. године, кад су тензије између корзиканских заступника независности и француских власти биле на врхунцу. Због мучког напада у затворској сали за вежбање Колона, кога на Корзици доживљавају као хероја, завршио је у коми.

Случај је поново пробудио потиснута осећања нетрпељивости Корзиканаца према Паризу, која су замрла 2014. године, у време кад су борци за национално ослобођење прогласили престанак „војних оружаних операција” у којима су нападали представнике француске власти на острву.

Осокољени успесима на локалним и регионалним изборима у Француској, корзикански националисти упозоравају да Емануел Макрон од доласка на власт није ништа учинио кад је реч о решавању статуса острва које је географски ближе Италији него Француској.

Да односи Париза и Ајача могу ући у нову немирну фазу наговештава и Национални ослободилачки фронт Корзике (ФЛНЦ). Ова милитантна група, која је у претходне четири деценије водила оружану борбу за одвајање Корзике од Француске, упозорила је да би протести због напада на Ивана Колону могли да прерасту у устанак.

Жил Симеони, проаутономашки председник регионалног савета Корзике и бивши адвокат Колоне, поручио је да је важно што је министар унутрашњих послова, у име премијера, а вероватно и председника, јавно рекао да су влада и држава спремне да уђу у историјску расправу о статусу острва. Француска влада за сада није изашла с детаљима докле је спремна да попусти Корзици. Очекује се да би расправа о аутономији могла да иде у правцу да Корзика преузме нека законска овлашћења, као што су опорезивање, локални економски развој и стамбена политика, будући да се на острву налази велики број кућа за одмор чији власници нису Корзиканци.

Макронови противници у француској председничкој трци поручују да су немири и криза јавног реда навели Макрона да се окрене проблему Корзике. Кандидаткиња десничарских републиканаца Валери Пекрес истиче да Макрон „попушта насиљу”. Она је рекла да се мора успоставити јавни ред на Корзици пре него што почну преговори.

Кандидат крајње деснице Ерик Земур осудио је предлог владе поручивши да је „корзикански идентитет” компатибилан с француским поносом, а Жилијен Одул, портпаролка Националног савеза, странке Марин ле Пен, упозорава да Макрон идејом о аутономији хоће да „прода Француску”, за коју стално тврди да је једна и недељива.

Анкета агенције Ифоп, коју је објавио „Корс матен”, показује да 53 одсто испитаника Корзиканаца подржава одређени степен аутономије, док је 35 процената за потпуну независност острва.