Može li Korzika da postane „mediteranska Polinezija”

Nagoveštaj da bi Pariz mogao da da autonomiju ostrvu na kojem je rođen Napoleon Bonaparta ustalasao je francusku javnost uoči prvog kruga predsedničkih izbora 10. aprila.

Većina predsedničkih kandidata, izuzev onih s krajnje desnice, nema ništa protiv da Korzika bude u labavijoj vezi s Parizom, po ugledu na prekomorsku teritoriju Polineziju. Iako tema korzikanske autonomije nije nova, izjava člana francuske vlade protumačena je i kao Makronov predizborni manevar, kako bi utišao strasti na ostrvu na kojem živi 330.000 stanovnika.

„Spremni smo da idemo sve do autonomije. Ali, jedan od neophodnih uslova je da se na ostrvo vrati mir”, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen lokalnom listu „Kors maten”.

Poruka da bi Pariz mogao da olabavi centralizovani zagrljaj mediteranskog ostrva koje je od 18. veka u sastavu Francuske usledila je posle dvonedeljnih nemira na Korzici u kojima je povređeno stotinak osoba, a državne institucije i policijske stanice su bile na meti eksplozivnih naprava domaće izrade.

Okidač nasilnih protesta bila je vest o napadu na poznatog korzikanskog nacionalistu Ivana Kolonu, koji je u zatvoru jer je učestvovao u ubistvu Kloda Erinjaka, prefekta Ajača, 1998. godine, kad su tenzije između korzikanskih zastupnika nezavisnosti i francuskih vlasti bile na vrhuncu. Zbog mučkog napada u zatvorskoj sali za vežbanje Kolona, koga na Korzici doživljavaju kao heroja, završio je u komi.

Slučaj je ponovo probudio potisnuta osećanja netrpeljivosti Korzikanaca prema Parizu, koja su zamrla 2014. godine, u vreme kad su borci za nacionalno oslobođenje proglasili prestanak „vojnih oružanih operacija” u kojima su napadali predstavnike francuske vlasti na ostrvu.

Osokoljeni uspesima na lokalnim i regionalnim izborima u Francuskoj, korzikanski nacionalisti upozoravaju da Emanuel Makron od dolaska na vlast nije ništa učinio kad je reč o rešavanju statusa ostrva koje je geografski bliže Italiji nego Francuskoj.

Da odnosi Pariza i Ajača mogu ući u novu nemirnu fazu nagoveštava i Nacionalni oslobodilački front Korzike (FLNC). Ova militantna grupa, koja je u prethodne četiri decenije vodila oružanu borbu za odvajanje Korzike od Francuske, upozorila je da bi protesti zbog napada na Ivana Kolonu mogli da prerastu u ustanak.

Žil Simeoni, proautonomaški predsednik regionalnog saveta Korzike i bivši advokat Kolone, poručio je da je važno što je ministar unutrašnjih poslova, u ime premijera, a verovatno i predsednika, javno rekao da su vlada i država spremne da uđu u istorijsku raspravu o statusu ostrva. Francuska vlada za sada nije izašla s detaljima dokle je spremna da popusti Korzici. Očekuje se da bi rasprava o autonomiji mogla da ide u pravcu da Korzika preuzme neka zakonska ovlašćenja, kao što su oporezivanje, lokalni ekonomski razvoj i stambena politika, budući da se na ostrvu nalazi veliki broj kuća za odmor čiji vlasnici nisu Korzikanci.

Makronovi protivnici u francuskoj predsedničkoj trci poručuju da su nemiri i kriza javnog reda naveli Makrona da se okrene problemu Korzike. Kandidatkinja desničarskih republikanaca Valeri Pekres ističe da Makron „popušta nasilju”. Ona je rekla da se mora uspostaviti javni red na Korzici pre nego što počnu pregovori.

Kandidat krajnje desnice Erik Zemur osudio je predlog vlade poručivši da je „korzikanski identitet” kompatibilan s francuskim ponosom, a Žilijen Odul, portparolka Nacionalnog saveza, stranke Marin le Pen, upozorava da Makron idejom o autonomiji hoće da „proda Francusku”, za koju stalno tvrdi da je jedna i nedeljiva.

Anketa agencije Ifop, koju je objavio „Kors maten”, pokazuje da 53 odsto ispitanika Korzikanaca podržava određeni stepen autonomije, dok je 35 procenata za potpunu nezavisnost ostrva.