Од Београда до Новог Сада за 33 минута

Машиновођа Зоран Ђурђевић био је јуче око 10 часова за командном таблом „штадлер кис 200” даблдекер воза названог „Соко”, на десетом колосеку главне железничке станице „Београд центар” (Прокоп). С колегом Сашом Ранчићем обављао је последње припреме пред први полазак воза на прузи за велике брзине између Београда и Новог Сада, који је био заказан за 11 часова.

– Јесте ли узбуђени? – занимало је репортере „Политике”.

– Не, нисам. Возим га неколико месеци, а већ 28 година радим овај посао – са осмехом је узвратио Ђурђевић, коме ово није био први важан тренутак на српској прузи. Управо он је имао част да 30. јуна 2018. повезе последњи воз са старе београдске Главне железничке станице пре него што је она закатанчена.

– Можете ли да гарантујете да ћемо стићи за 36 минута – занимало нас је.

– Сигурно! Ако све буде како треба, стижемо за 33 минута – самоуверено је одговорио Ђурђевић.

– Само зато што је председник у возу? – наставили смо.

– Ово ће бити четврти пут да управљам возом у којем је председник. То је реално време да се савлада раздаљина између два града – узвратио је Ђурђевић.

Све у брзом возу, пуном званица и више од 60 акредитованих новинарских екипа, било је пре 11 часова спремно за путовање у Српску Атину. Путници „Сокола” седели су у кожним подесивим седиштима, у сваком тренутку су могли да виде дисплеје с подацима о путовању, а љубазни стјуарди и стјуардесе служили су путнике.

Звук пиштаљке отправника, са закашњењем од 19 минута, означио је полазак воза из Прокопа, а репортери „Политике” укључили су штоперицу.

Међу путницима и даље неверица – да ли је могуће да стигне за мање од 40 минута? Делује нереално.

У јануару 2019, пред само укидање путничких возова између Београда и Новог Сада, они су на тој релацији каснили и по сат и по до два сата, а управо толико у просеку је трајало и само путовање. На све то, долазила су и бесомучна укрштања возова, чекања, успоравање због стања шина на добром делу трасе. Ове и друге мисли и сећања на вишегодишња путничка искуства са пруге Београд – Нови Сад пролазили су јуче кроз главу док је даблдекер подизао брзину кроз сремске делове престонице. Између Земуна и Батајнице достигао је брзину од 120 на сат, на шта је указивао и дисплеј, али осећај је био као да је „кис 200” пловио по шинама. Без вибрација, труцкања и непријатног притиска у ушима, осећаја који су до 2019. пратили развијање брзине до 100 километара на сат на најбржем делу ове пруге.

Ништа другачији утисак није био ни када је од Батајнице композиција развила максималну брзину од 200 километара на сат. За трен ока указала се Нова Пазова, за њом и Стара Пазова. У Инђији, до које је и из Београда и из Новог Сада, до укидања полазака 2019, возовима требало око сат времена, сада се стигло за двадесетак минута. Одмах за њом, готову у трептају ока, и Бешка. После 23 минута од поласка тунел и вијадукт Чортановци. Убрзо пред очима и падине Фрушке горе и чувени Сремски Карловци. После тридесетак минута откако је кренуо из Прокопа први „интерсити” воз био је на Жежељевом мосту. Стјуарди и стјуардесе послужили су ракију како би се „Соколу” наздравило пре уласка у новосадску станицу. У њој одбор за дочек и на хиљаде грађана који су чекали свиту из Београда.

Даблдекер с путницима из српске престонице зауставио се у железничкој станици Нови Сад после 33 минута и 28 секунди од поласка, показала је штоперица екипе „Политике”.

Ђурђевић је, ипак, био у праву.

До краја априла цена карте 300 динара

Редован путнички саобраћај на брзој прузи биће успостављен данас, а промотивни период, у току ког ће цена карте у једном смеру бити 300 динара, трајаће до краја априла. У промотивном периоду ће саобраћати „интерсити” и „регио” возови, али не и „регио експрес”. Возови за сада неће стајати на Новом Бeoграду.

Сређена новосадска станица

Новосадска железничка станица, као и многе друге на траси ове пруге, преуређена је. У овој фази радова замењена је столарија, сређени су фасада зграде, перони и надстрешнице, постављен је нови мобилијар, уређен је простор за родитеље са децом, уграђен је лифт, постављени су и картомати. Због будућих радова на овој станици тренутно у функцији нису потходници.

Лазар и председник

Осмогодишњи Лазар Ранђеловић из Сремчице, најмлађи путник брзог воза и будући инжењер, јучерашњи дан памтиће цео живот. Како каже, испуниле су му две жеље – први пут се возио возом и упознао је председника Србије.

Пре поласка композиције за Нови Сад дечак је дуже од 45 минута скакутао по перону железничке станице „Београд центар”.

– Узбуђен сам јер волим путничке возове. Овај ће ићи много брзо, а ја бих волео да иде још брже – казао је у Београду. У повратку, пре него што је воз напустио новосадску железничку станицу, био је нерасположен.

– Да ли ти је лепо?

– Није. Нисам задовољан.

– Зашто?

– Нисам упознао председника, врпољио се у седишту.

– Зашто желиш да га упознаш?

– Зато што сам га гледао само на телевизији.

Лазар је у пратњи мајке ипак успео да се пробије кроз бројне медијске екипе у вагон у којем је седео Александар Вучић и да с њим поразговара.