Државе ланчано спуштају рампе на извоз

Сукоб у Украјини уздрмао је светско тржиште хране и све указује да ће она у месецима који долазе бити скупа, али и да ће се до примарних пољопривредних производа све теже долазити. У страху да ће ова ситуација потрајати, многе државе покушавају да се снабдеју довољним залихама, што је отежано услед немогућности пловидбе Црним морем, скока цена енергената и ђубрива и неизвесности у вези са жетвом у Украјини.

Ово је било очекивано будући да Русија и Украјина, које су у међувремену обуставиле или ограничиле извоз примарних житарица, заједно држе трећину светског тржишта пшенице, покривају око 20 одсто извоза кукуруза и више од 80 процената сунцокретовог уља.

И пре сукоба ове две пољопривредне силе, светске цене хране давно су отишле „у црвено” и пробиле десетогодишњи рекорд. Од фебруара прошле године намирнице су поскупеле за око 20 процената. ФАО је недавно упозорио да ће праве последице на раст цена, услед ратних дешавања у Украјини, моћи да се сагледају тек у наредном месечном извештају.

У овом страху од глобалне несташице и даљих поскупљења једна по једна држава спушта рампу на извоз пољопривредних производа.

Међу државама које на својим лагерима имају залихе јесте и Србија, која је недавно, због незапамћене тражње иностраних купаца, привремено забранила извоз кукуруза, пшенице, брашна, рафинисаног уља... Извозницима је накнадно одобрено да испоруче раније уговорене количине пшенице, а порука државе била је да ће хране бити довољно за грађане Србије, али и региона.

Страх од несташица намирница завладао је и у Европској унији, где је Украјина четврти снабдевач примарним производима. ЕУ производи довољно пшенице, али је принуђена да увози кукуруз и соју, а потрошачи у појединим државама већ се суочавају с несташицом сунцокретовог уља, чије су залихе на измаку будући да им је Украјина била главни снабдевач.

Државе које зависе од увоза посебно је узнемирила одлука Мађарске, која је међу првима стопирала извоз жита, али и још неколико стратешких житарица.

Немачко удружење пољопривредника је мађарску одлуку о забрани извоза оценило као несолидарну. Удружење млинара „Италмопа” из Италије упозорило је да постоји реална опасност да остану без довољно пшенице јер „не могу преко ноћи да надоместе недостатке из других земаља”. Позвали су Европску комисију да повуче потез и осигура слободан проток робе на унутрашњем тржишту ЕУ. Италија се, иначе, последњих месеци снабдевала и брашном из Србије јер је куповина из других извора била отежана и пре него што је то озваничено.

На сличне мере ограничења одлучила се још раније и Молдавија, а из нашег региона и Северна Македонија, која је недавно забранила извоз пшенице, јечма, кукуруза, семена сунцокрета, као и сунцокретовог уља. Бугарска je најавила да планира да повећа своје резерве житарица и купи их од локалних произвођача како би осигурала домаће потребе. Иако већ имају знатне залихе, извоз би могао да буде ограничен док држава не откупи један и по милион тона пшенице.

– Морамо се припремити на најгори сценарио. Имамо ресурсе да сада ово урадимо (купимо пшеницу), уместо да све извеземо и питамо се у септембру где да купујемо и по којим ценама – изјавио је бугарски министар финансија.

Још један велики произвођач, Румунија, за сада се не одлучује на сличне потезе јер та земља производи 11 милиона тона пшенице, а троши свега 4,3 милиона.

И изван Европе велики број држава уводи механизме забране и контроле залиха, међу њима и Аргентина и Турска. Египат, који већину пшенице увози из Русије и Украјине, исте недеље кад и Србија објавио је да забрањује извоз брашна и жита како би осигурао своје залихе услед могућих несташица на тржишту због ескалације ратних сукоба. Та забрана односи се и на тестенине и пасуљ, а медији су пренели да ће у тој земљи забрана остати на снази три месеца.

Последњу у низу мера увела је Русија, која је посебним декретом стопирала извоз белог и сировог шећера, до 31. августа, али и извоз пшенице, ражи, јечма и кукуруза у Евроазијску економску унију до 30. јуна, објавио је Ројтерс. Антимонополска служба у тој земљи саопштила је да је започела контролу због сумње о картелском договарању цена великих произвођача шећера у светлу наглог повећања цена те намирнице и недостатка понуде на тржишту. Цене шећера у Русији скочиле су за 12,8 одсто само у протеклој недељи.

Због свих ових дешавања јасно је да ће последице највише осетити Европа, Африка и Азија, које се ослањају на пољопривредне производе из црноморског региона. Стручњаци, међутим, процењују да ни Америка неће остати нетакнута у овој кризи. Произвођачи пшенице суочавају се са сушом, али им још већу главобољу задаје висока цена ђубрива и чињеница су Русија и Белорусија кључни произвођачи поташе, важног састојка у производњи ђубрива. Због већих трошкова производње и проблема у глобалном ланцу снабдевања могуће је да ни амерички ратари неће успети да остваре максималне приносе жита у овој сезони.

У пакету санкција Европске уније Белорусији стављена је рампа и на увоз поташе иако је та земља други светски произвођач ове сировине, без које није могуће произвести потребне количине калијумовог ђубрива за производњу хране. Медији преносе да је тај састојак у Европи дефицитаран и да је она била ослоњена на увоз из Белорусије. С обзиром на то да канадске количине не могу да надокнаде руске и белоруске, аналитичари оцењују да је ово додатни притисак на произвођаче хране и сасвим извесно може да узрокује даље поскупљење вештачких ђубрива, што ланчано доведи до новог раста цена хране и несташица.