Недостатак витамина Бе12 слаби меморију

Витамин Бе12 је значајан за функционисање многих органа у људском организму. Учествује у метаболизму амино-киселина, обнови мијелина и стварању ћелија коштане сржи. Витамин Бе12, или кобаламин, посебно је важан за здравље нервних ћелија и стварање ДНК и РНК. Заједно с фолном киселином неопходан је за стварање црвених крвних зрнаца, што утиче на снабдевање организма кисеоником. Ова два витамина регулишу имунолошку функцију и расположење. Они могу смањити високе дозе хомоцистеина у крви. Његов недостатак у организму може да изазове низ здравствених проблема, а људи су шокирани када од лекара сазнају да, на пример, тешко ходају јер им недостаје баш витамин Бе12.

Др Марија Лазаревић (Фото: лична архива)

Како истиче примаријус др Марија Лазаревић, специјалиста опште медицине из Лознице и докторанд неуронаука, недостатак витамина Be12 доводи до хематолошких и гастроинтестиналних, али такође и до неуропсихијатријских поремећаја и симптома као што су неуропатија, церебрална атаксија, когнитивно оштећење и поремећаји расположења. Све ово може настати као резултат недовољног уноса, неадекватне апсорпције или његове смањене искористљивости. Услед недостатка овог витамина настаје дегенерација одређених делова кичмене мождине с последичном неуропатијом.

– Когнитивну дисфункцију пацијената често прати и раздражљивост, депресивност, а у неким случајевима и њихова психотичност. Недостатак витамина Бе12 најчешће доводи до благог когнитивног оштећења. У литератури се благи когнитивни поремећај помиње већ око четири деценије. Он представља граничну зону између физиолошки уобичајених когнитивних промена у старењу и веома ране деменције. Сметње које се јављају с меморијом су благе и не онемогућавају свакодневно самостално функционисање, али су, ипак, неодговарајуће пацијентовим годинама и образовању. Особа наставља нормално да функционише у свакодневном животу, вози се градским или међуградским превозом, плаћа рачуне, обавља куповину и обичном посматрачу изгледа нормално. Овај ниво когнитивног оштећења особе није довољан да угрози њено свакодневно функционисање. Али код 10–20 одсто пацијената са благим когнитивним поремећајем касније ће се развити Алцхајмерова болест – истиче др Лазаревић.

Особе које имају ниске концентрације овог витамина у организму могу осетити слабост, умор, трњење у рукама и ногама, могу бити збуњени и заборавни. Пацијенти се жале да им гори језик, немају апетит, губите тежину, а могу имати и дијареју.

– Прве абнормалности недостатка витамина Бе12 најчешће су на нивоу сензације у ногама. Скоро сви пацијенти имају одређено оштећење сензације (осећај вибрације и положаја), па долази и до заношења при ходу. Периферна неуропатија може се утврдити код око 25 одсто пацијената с недостатком витамина Бе12. Некада се јављају и оптичка неуропатија са симетричним, безболним и прогресивним губитком вида, као и поремећаји сфинктера (констипација и ретенција урина – немогућност пражњења бешике). Недостатак витамина Бе12 код неких пацијената манифестује се и сликом психозе, поремећаја у понашању, психомоторним немиром, халуцинацијама, несаницом, неповерењем, прекомерном сумњом у друге људе, депресијом и анксиозношћу – наглашава др Лазаревић.

Наша саговорница истиче да је потребно да се уради дијагностика којом се проверава функција хематопоезног, гастроинтестиналног, централног и периферног нервног система. Најпре је неопходно да се утврди ниво витамина Бе12 у крви. Редовна контрола овог витамина је веома важна за одржавање здравља, односно здравог организма, с обзиром на све последице које смањени нивои овог витамина у организму могу изазвати.

– Нормалне вредности за одрасле варирају од лабораторије до лабораторије (у зависности од методе одређивања), али су углавном у опсегу од 200 до 600 пг/мл или 150–650 пмол\л. Потребно је утврдити да ли пацијенти имају и пернициозну анемију, врсту мегалобластичне анемије. Да би се доказала мегалобластична анемија, утврђују се вредности хомоцистеина и метилмалонске киселине у серуму. Налаз електромионеурографије (ЕМНГ) у недостатку витамина Б12 показује знаке оштећења живаца. Сама дијагностика благог когнитивног оштећења укључује више психолошких тестова којима се утврђује степен когнитивних способности. Један од најчешће коришћених тестова је кратки оријентациони тест – ММСЕ, који нам показује да ли постоји когнитивни пад. Користе се и тестови који испитују психолошку функционалност пацијената, а поред психолошких тестова, користе се и компјутерска томографија, магнетна резонанца, ПЕТ скенер и ЕЕГ – наводи др Лазаревић.

Проблем се јавља код 12–18 одсто особа старијих од 60 година. Праћењем људи који имају више од 70 година утврђено је да стопа прогресије благог когнитивног поремећаја износи пет-шест одсто годишње.

Проблем се лечи једноставно надокнадом витамина Бе12, и то конзумирањем намирница које садрже овај витамин. Поред тога, користе се суплементи с различитим концентрацијама овог витамина. Неки пацијенти га примају инјекцијама у зависности од процене лекара.

Главни извор овог витамина су намирнице животињског порекла (месо, џигерица, млеко, јаја, риба, шкољке).