Јак динар кочи цене

Уз јачање динара смирују се и инфлаторна очекивања, па је Монетарни одбор одлучио да референтна каматна стопа остане 9,75 одсто. Народна банка очекује да ће базна инфлација до краја године бити између четири и 4,5 одсто, а од владе се очекује да учини све да укупна инфлација буде минимално изнад планираних 6,5 одсто, рекао је јуче гувернер Радован Јелашић. Он је препоручио грађанима да се задужују у динарима, како би избегли ризик од кретања курса, и да штеде у домаћој валути .

На првој конференцији за новинаре после поновног избора за гувернера Јелашић је истакао да су цене у првих девет месеци повећане за 6,8 процената, а 72 одсто свих поскупљења последица је раста цена под државном контролом. На раст цена утицала су поскупљења струје, нафтних деривата, дуванских производа и акциза.

Базна инфлација је у септембру износила између 0,9 и један одсто, док је укупна достигла око 7,4 одсто.

Гувернер је оценио да је базна инфлација почела да се "смирује", јер је са августовских 1,1 пала испод један одсто и указао да је она у септембру била последица раста цена пољопривредних производа, меса, масноћа за јело и млека. По речима Јелашића, који није желео да прогнозира колика ће укупна инфлација износити до краја године, већи ефекат на раст инфлације имаће раст цена млечних производа, него што се то очекује од поскупљења млека.

Централна банка, како је рекао Јелашић, за сада неће предузимати нове мере којима би се утицало на кредитирање становништва, али ће пратити на које рокове банке одобравају наменске потрошачке кредите и задуживања кредитним картицама. Поред ограничавања рокова отплате готовинских кредита на две године, банкама је препоручено да позајмице по текућим рачунима и задуживања кредитним картицама одобравају такође на рок отплате до две године, као и да се наменски потрошачки кредити отплаћују до пет година, а за куповину аутомобила седам година. Нове, рестриктивне мере су у рукама банака, нагласио је гувернер додавши да ће до краја октобра, а после сагледавања ефекта смањења рока отплате кеш кредита на две године, бити јасно да ли има потребе да НБС прибегава рестриктивнијим мерама.

На кретање курса утиче само понуда и тражња за девизама, а НБС од 19. маја ове године није продавала ни куповала девизе.

Уз напомену да једино задуживање у динарима није ризично са становишта кретања курса и да штедња у националној валути обезбеђује сигурну победу над инфлацијом, Јелашић је навео да је 26. августа евро вредео 78,14 динара, а јуче 78,89 динара. "Јефтин новац данас, коштаће скупо сутра", рекао је гувернер и поручио: "Ко слуша НБС на дужи рок, пролази најбоље".

Одговарајући на нека од питања која су постављали посланици у Скупштини Србије током расправе о избору гувернера, Јелашић је рекао да су од 30 милијарди динара колико су износили губици НБС у 2006. години, 23,9 милијарди динара негативне курсне разлике, а 6,2 милијарде динара остали трошкови.