Шта се дешава са рупом у озонском омотачу?

Крајем седамдесетих година прошлог века метеоролог Џонатан Шенклин био је одговоран за надгледање дигитализације папирних записа и израчунавање вредности из Добсонових спектрофотометара – земаљских инструмената који мере промене атмосферског озона. Како су године пролазиле, Шенклин је после две деценије мерења приметио да је ниво озона почео да опада. У први мах нико није сумњао да се нешто дешава са деликатним омотачем око Земље, али до 1984. године озонски омотач изнад истраживачке станице Халеј Беј на Антарктику изгубио је трећину дебљине у поређењу са претходним деценијама. Шенклин и његове колеге Џо Фарман и Брајан Гардинер објавили су налазе сугеришући везу са људским једињењем које се зове хлорофлуороугљеници које се користи у аеросолима и уређајима за хлађење. Њихово откриће, стањивање озонског омотача изнад Антарктика, постало је тема многобројних истраживања са призвуком еколошке катастрофе која прети човечанству.

Уследиле су године када смо се крили и штитили од Сунца, сунчања и директног излагања некада извору здравља. Узбуна је, пише Би- Би- Си, завладала светом.

Од свог невероватног интересовања прича о једном од најтежих еколошких проблема са којима се човечанство суочило сада, чини се, апсолутно испод радара. Више од 30 година од њеног открића, шта се десило са рупом у озонском омотачу?

Витални феномен

Озон се налази у стратосфери, а озонски омотач формира невидљиви заштитни штит над планетом апсорбујући штетно УВ зрачење Сунца. Без тога, каже наука, живот на Земљи не би био могућ. Британски антарктички преглед је први почео да мери концентрацију озона изнад Антарктика 1950. године. Године 1974. објављен је први рад који сугерише да би ЦФЦ могао да уништи озон у Земљиној стратосфери. Иако је наишао на многобројна оспоравања, пројекције су показале да ће оштећење озона бити између два и четири одсто. Употреба ЦФЦ наставила се несмањеном количином, коришћени су као расхладне течности у фрижидерима и клима уређајима, у аеросолним спрејевима, а „трошење” озонског омотача дешавало се много брже него што се очекивало.

Хемијска мистерија

Средином осамдесетих Сузан Соломон, истраживач из Националне управе за океане и атмосферу америчке владе, дошла је до сазнања да се озонска рупа појављује на Антарктику и да сви подаци указују да је то последица комбинације повећања хлора од људске употребе ЦФЦ и присуства поларних стратосферских облака.

Зашто се више не прича тако често озонској рупи?

„Ствари су се поправиле и нема разлога за тако снажну узбуну“, каже Лаура Ревел, ванредни професор физике животне средине на Универзитету Кентербери.

Наравно, ставри се нису поправиле саме од себе, већ су све владе широм света без преседана биле решене да се позабаве проблемом.

На почетку је 1977. усвојен глобални акциони план који позива на праћење озона и сунчевог зрачења, истраживање утицаја оштећења озона на здравље људи, екосистеме и климу. Након открића озонске рупе велика улагања су преусмерена у научна истраживања, распоређивање економских ресурса и координирану међународну политичку акцију. Све то помогло је да се ствари преокрену.

Једини споразум који су примениле све земље на свету

Године 1987. усвојен је Монтреалски протокол за заштиту озонског омотача постепеним укидањем хемикалија које га оштећују, током деведесетих и раних 2000-их производња и потрошња ЦФЦ је заустављена. До 2009. године 98 одсто хемикалија договорених у споразуму је постепено уклоњено.

Од његовог усвајања, Монтреалски протокол потписале су све земље на Земљи и до данас то је једини уговор који је универзално ратификован, а према неким прорачунима, Монтреалски протокол спречио је до два милиона случајева рака коже годишње. Такође, научници тврде да би до 2050. године Земља била немогуће место за живот да се није тако брзо и жустро реаговало у проблему са озонским омотачем.

Дуг опоравак

Озонска рупа и даље постоји, а на основу научних процена, очекује се да ће се озонски омотач вратити на ниво пре 1980. године средином 21.века.

„Заиста је важно да имамо на уму лекције научене из приче о озонској рупи и да будемо стално свесни шта се дешава у стратосфери“, каже Ревел јер увек постоји ризик да изазовемо неку непредвиђену штету озонском омотачу.