Ко жели српски Мајдан

Став Београда да поштује територијални интегритет Украјине и да не уведе санкције Москви, користе поједини западни лобисти, опомињу Србију да не седи на две столице и уједно предлажу насилно преузимање власти у Србији како би наша земља заузела „праву” страну. Ствара се утисак да је Србија продужена рука Русије на западном Балкану која прети да угрози мир и стабилност у региону. Међу последњима су се чуле тврдње америчког вишег сарадника „Џејмстаун фондације” у Вашингтону Јануша Бугајског који је рекао да Русија губи рат у Украјини и да ће покушати да скрене пажњу тако што ће се фокусирати на западни Балкан, где би могла да створи сукобе, а руски савезник у овом региону су Београд и Бањалука.

„Верујем да Москва покушава да их искористи да узнемири Босну и односе између Косова, Србије, Црне Горе, можда чак и створи шири рат на Балкану. То би им било велико скретање пажње НАТО-а и  скретање пажње са рата у Украјини”, оценио је Бугајски. Он признаје да је „грешка што нисмо спречили овај руски пробој у институције, не само финансијске и економске у Европи, већ информационе, политичке и економске институције на западном Балкану. Сада видимо резултате тога”. Бугајски сматра да је Србији потребан нови Мајдан, нова револуција, у случају да актуелна власт не изгуби на изборима који су пред нама.

Предавач на вашингтонском универзитету „Џонс Хопкинс” Едвард Џозеф недавно је рекао да криза у Украјини не одговара председнику Србије који покушава да балансира између Истока и Запада, подсећајући да се Србија није суочила са последицама због става да не уведе санкције Русији. Да ово нису празне провокације нити вербални инциденти указује чињеница да је Бугајски и у фебруару прошле године упозорио да председник Србије Александар Вучић има план да створи унију Србије и Црне Горе. У интервјуу за „Глас Америке” говорио је о ситуацији у Црној Гори, Вучићевом плану да створи већу српску државу, „Србију са сателитима”, укључујући Републику Српску, делове Косова и Црну Гору, упозоривши да је потребно „помно пратити однос између Вучића и Путина, зато што руски председник има своје циљеве на Балкану и за то користи Србију”.

Бугајски, у међувремену, када је говорио о украјинској кризи, оценио је да је прави тренутак да Приштина уђе у међународна тела као што су НАТО, ЕУ, Савет Европе и у било које институције које могу да ојачају безбедност Косова. Подразумева се да безбедност Приштине може да угрози првенствено Београд, а у актуелној ситуацији, очигледно као „заступник” руских интереса на Балкану. Због одлуке да не уведе санкције Русији, али и да поштује територијални интегритет Украјине, Београд је „опоменут” и од шведског политичара и дипломате Карла Билта. „Овим ставом Србија се де факто дисквалификовала из ЕУ процеса приступања. Не би требало да буде места за нове ЕУ чланове који не деле наше основне вредности и интересе”, написао је Билт на свом „твитеру”.

Саговорници „Политике” сматрају да грађани Србије неће мењати власт насилним путем и ако постоје појединци који би одговорили на позиве појединих западних лобиста да насилним путем промене власт у овој земљи. Чак и велика већина оних који су незадовољни, истиче политички аналитичар Дејан Вук Станковић, дубоко верују да се власт мења оловком на изборима. „Расположење народа у Србији није такво и реприза Мајдана из 2014. године, који је утицао на овај трагичан ток догађаја у Украјини, није могућа”, каже за „Политику” Станковић. Амерички центри моћи, објашњава он, не артикулишу директну политику Стејт департмента, али артикулишу неки скуп пожељног сврставања Србије у евроатлантске структуре. Реторика мржње у политичком дискурсу, истиче саговорник нашег листа, која је нажалост врло честа, одговара онима који прижељкују да идеје Бугајског постану стварност.

Према мишљењу стручњака за безбедност са Института за упоредно право проф. др Мине Зиројeвић Мајдан није ни први ни последњи пример како се обрачунати са политичким неистомишљеницима у другим земљама, а, како сматра, и у свету, али и код нас, народ је научио да ове покушаје препозна. „То је један нелегалан начин и једна врста хибридног рата до којег долази у случају да се нека власт понаша на начин да фаворизује своју сопствену сувереност и неке своје интересе у односу на интересе неких других држава”, истиче наша саговорница. Када постане јасно да се власт на изборима неће променити, онда се прибегава обојеним револуцијама, а то се дешава уочи или после избора.

Дејан Вук Станковић упозорава да у Србији постоје они који стварају подобно тло за уличне протесте, а када је реч о потезању аргумента као што је изборна крађа, подсећа да се слична ствар десила после избора 2017. године. „Не видим никакво расположење у јавности да то не буде још једна фарса у низу. Расположење у Србији није револуционарно. У Србији, када се протестовало после избора, није се протестовало против изборних резултата, него да би се одбранили ти резултати”, каже Вук Станковић и додаје да у случају да на улице изађу они који буду изгубили на изборима, биће тешко да се изврши политичка мобилизација. Иако грађани Србије, према мишљењу нашег саговорника, нису расположени да насилним путем мењају власт, притисци на нашу земљу, нарочито дипломатски, већ су наговештени, нарочито поводом питања Украјине и Космета, након што прођу избори.

„Можемо очекивати синхронизоване притиске на три нивоа – први је украјинска криза, односно захтев да се Србија стави на страну САД, други је Република Српска и промене изворног Дејтона и трећи је споразум о нормализацији односа Београда и Приштине који ће у једном тренутку иницирати специјални изасланик ЕУ уз помоћ Американаца”, указује Вук Станковић. Без обзира на то што се цела Европа ујединила против Русије, сматра Зиројевићева, ради се о привременој уједињености.

Ефекат несташица енергената и намирница у Европи

У другим земљама ближе се избори, санкције утичу на живот малог човека, а страх од несташице енергената и основних животних намирница – уместо привидне уједињености – може да произведе потпуно супротан ефекат, односно враћање на претходни ниво, или чак да се Европа у овом облику примиче свом крају. Србија за сада нема разлога да страхује од несташица и поскупљења, оцењују наши саговорници. Оно што би наше грађане могло да наведе након избора да изађу на улице и насилним путем смене власт, указује Мина Зиројевић, јесте промена става према атлантским интеграцијама, увођењу санкција Русији и одрицање од јужне српске покрајине, пошто током предизборне кампање већина кандидата обећава да ове потезе неће повући.