"Самоуништавање" Хашког трибунала

Одбројавање Хашком трибуналу већ је почело: према одлуци Савета безбедности требало би да затвори врата до краја 2010. године. Јавни обрачуни дојучерашњих службеника овог суда, тужиоца Џефрија Најса и бивше портпаролке Флоранс Артман, као и информације које из Тужилаштва "цуре" посредством новинара, који су били сведоци тог истог тужилаштва, само доприносе утиску да је реч о институцији у одласку, у којој влада известан степен расула. Можда ће и сам генерални секретар УН Бан Ки Мун, пре него што крајем децембра одлучи ко ће бити наследник госпође Дел Понте на месту главног тужиоца, морати да се позабави стањем у суду, или барем Тужилаштву.

Наиме, британски "Обзервер" је недавно објавио да особље Хашког тужилаштва не одустаје од намере да спречи избор Белгијанца Сержа Брамерца за главног тужиоца, и да и даље води кампању да Карлин наследник постане њен садашњи заменик Американац Дејвид Толберт. Истовремено, на врхунцу сукоба између Карле дел Понте и Џефрија Најса, бивши Милошевићев тужилац позвао је администрацију УН да утврди како је Флоранс Артман дошла до података које је објавила у књизи "Мир и казна", која је у Француској објављена 10. септембра, а у којој она оптужује Најса да је на суђењу Милошевићу испод тоге тужиоца скривао своју главу улогу – агента МИ6.

Наиме, Артманова сведочи да јој је Азем Власи пренео изјаву Џефрија Најса да је овај Енглез био агент британске тајне службе МИ6 која га је 1966. послала да прати Брионски пленум. Ову чињеницу Артманова доводи у везу са тврдњом да је Најс био главна брана што се у суду нису појавила документа која поседују обавештајне службе Америке, Енглеске и Француске, а тичу се Сребренице. Да се то десило, показало би се "да су Вашингтон, Лондон и Париз могли унапред знати и стога су могли и да покушају да спрече оно што се догодило у Сребреници" – закључује Артманова.

Она тврди да је већина података у књизи "Мир и казна", са састанака иза затворених врата, из времена док је била портпаролка главне тужитељке Међународног трибунала за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије.

Узвраћајући ударац, Најс је у писмима "Јутарњем листу" и "Монду" оценио да Артманова, "нападајући цели свет да би одбранила наслеђе своје шефице, отвара заправо поклопац Пандорине кутије саме госпође Дел Понте, јер примери о њеном непрофесионалном понашању и непотребној политизацији Тужилаштва тек треба да угледају светлост дана".

"Нема никакве сумње да је Артманова имала приступ приватном архиву Дел Понтеове, али и да је споменутим догађајима давала интерпретацију која иде искључиво у корист Карли дел Понте. Не бих о томе ко и како јој је дао приступ тим архивима. То треба да истражи администрација УН", закључио је Најс.

Медијски рат са својом бившом шефицом Најс је започео приликом свог последњег боравка у Београду, крајем марта ове године, када је рекао да је Хашки трибунал политички суд који су створили политичари у Уједињеним нацијама, као и да је процес против Милошевића био један проблематичан поступак у коме је суд требало да утврди "политичку одговорност правним средствима".

Познаваоци тврде да је сукоб између Дел Понтеове и Најса само део сукоба интереса великих сила. Иља Рогачев, представник Русије у Савету безбедности, одбио је да подржи продужење мандата Карли дел Понте до децембра назвавши је "квазиполитичарем" која је, уместо да ради свој посао, "почела да пише рецепте за међународне односе".