Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: МИЛАН СТАМАТОВИЋ, лидер Здраве Србије

За што чвршћу сарадњу с Русијом

Поносим се резултатима у Чајетини јер смо једна од најразвијенијих општина у Србији, која уз то бележи пораст броја становника и новорођене деце
За што чвршћу сарадњу с Русијом
(Фото Бета)

За нас је Косово и Метохија саставни део Србије, поручује Милан Стаматовић, лидер Здраве Србије, која на парламентарне изборе излази у оквиру коалиције „Суверенисти”, коју још чине Доста је било и Живим за Србију, и истиче да се залажу за чвршћу сарадњу с Руском Федерацијом. Председник општине Чајетина у интервјуу за „Политику” наглашава да је то једина општина у нашој земљи која има канцеларију за сарадњу с овом светском силом која се налази на Златибору. „Ми смо јасно дали до знања да хоћемо да сарађујемо с тржиштем Руске Федерације и мислим да Србија треба да тражи своју шансу на Истоку, а не на Западу. Србија треба кроз унапређење односа с Русијом да се развије и да што чвршће сарађује с овом државом”, каже Стаматовић.

Како сте дошли до коалиције са ДЈБ и ЖЗС?

Предизборна сарадња је дошла на иницијативу лидера Доста је било Саше Радуловића, који има подршку у урбаном делу у Београду и на друштвеним мрежама, а ми (Здрава Србија) у унутрашњости и руралним срединама наше земље. То је негде разлог и тако смо нашли додирне тачке. Програм Здраве Србије баштинимо на заштити националних интереса, децентрализацији и оживљавању пољопривреде. Ми од тога не одустајемо. Тако да је и ДЈБ негде препознао наша залагања, схватили су и они да пут Србије није на Западу, већ на Истоку.

Зашто на локалне изборе у Севојну излазите самостално, а не у коалицији?

Излазимо самостално на изборе у Севојну јер смо на прошлим изборима у коалицији са ДС-ом освојили 30 одсто. Ми добро пролазимо у Златиборском округу и централној Србији, где нас људи познају. Ми смо у Севојну на локалним и парламентарним изборима били други, а на председничким изборима сам ја био други одмах иза Александра Вучића. Тако да су то јаки разлози зашто излазимо сами у Севојну. Здрава Србија се базирала да развија страначку инфраструктуру и одборе у нашем крају. Касније ћемо по систему концентричних кругова да се ширимо.

Зашто се нисте кандидовали на председничким изборима као 2017. године?

Нисам председнички кандидат јер сам схватио да бих у поплави разних председничких кандидата потрошио доста времена и енергије. То би ми одузело много времена јер се у исто време одржавају и парламентарних избори, али и избори у више од десетак општина и места у Србији, као и у Београду. Препознатљивији сам као лидер у односу на партију и онда смо закључили да је боље да јачамо страначку инфраструктуру и да подигнемо рејтинг Здравој Србији. Да сам се кандидовао за председника, доста бих времена потрошио на прикупљање потписа, а мање на кампању, што није решење.

Који рецепт препоручујете за „оздрављење Србије”?

Србија је озбиљно болесно друштво, и то не само због короне већ и због неких одлука које нису ишле наруку националних интереса. Када то кажем, мислим првенствено на децентрализацију. Суштински проблем је у томе што је све концентрисано у Београду, и то у сваком, не само економском смислу. Никоме данас у Србији није добро, поготово ако се централизују новчани токови и бизнис и моћ у београдском „кругу двојке”. Полако долазимо у ситуацију да се Србија празни, да није добро ни људима у Београду, поготово када се нагомила већи број људи с великим захтевима и реч је о председницима општина који долазе у ресорно министарство или код председника Србије по новац за разне пројекте.

Зашто сами не обезбеде новац?

Зато што им је лакше да дођу овде и да имају разлог зашто нешто није урађено јер се новац налази у Београду. То им је оправдање ако не ураде нешто. Зато им је битно да имају везу или добар однос с ресорним министром. Ако је нешто добро, представљају да је њихова заслуга, а ако није – за све је крив Београд.

Залажете се за децентрализацију земље. Како пронаћи новац за важне инфраструктурне пројекте?

У кампањи можемо да чујемо да сви нешто обећавају да ће урадити, а за разлику од других, ми не обећавамо. Ми смо све то већ урадили и знамо како се то ради. По националним питањима и захтевима наших грађана ми смо своју мисију урадили и дигнуте главе дочекујемо изборе. Поносим се резултатима у Чајетини јер смо једна од најразвијенијих општина у Србији, која уз то бележи пораст броја становника и новорођене деце, чиме смо посебно поносни. Задовољни су и мештани и туристи који нас посете. Све функционише у најбољем реду. Неке ствари које власт уради на републичком нивоу критикујемо јер бисмо то другачије урадили, али ми увек нудимо решења. Сигуран сам да је то наша предност у односу на друге парламентарне листе и да ће то људи препознати и наградити гласом на априлским изборима.

Какав резултат очекујете на априлским изборима?

Очекујем да ћемо освојити до пет одсто и да ћемо ући у Скупштину Србије. Важно је да нас људи препознају и подрже наш програм… Када уђемо у парламент, после тога ће све вити лакше јер ће се рад наших партија финансирати из буџета. Једини сам од лидера који долази из унутрашњости и разумем те муке и проблеме јер свакодневно разговарам с тим људима. Много теже је да сретнете привредника или онога који има социјалне проблеме у већим градовима. Ми смо у малој средини и увек нас могу видети, питати, чути, предложити… У већим срединама можете да се сакријете и да не примите људе. Моја канцеларија је свакодневно отворена у општини Чајетина. Политичари треба да буду сервис грађанима и да им помажу да реше своје комуналне проблеме.

С ким би „Суверенисти” евентуално могли да уђу у постизборну коалицију?

С оним политичким партијама које су спремне да се боре за Србију од Хоргоша до Драгаша и од Бора до Златибора. С онима који се залажу за истинску народну децентрализацију које неће бити на папиру. Који ће прихватити да је потребно пре свега субвенционисање домаћих, а не искључиво страних привредника и пољопривредника. Подржаћемо оне који се поносе што Србија баштини хиљадугодишњу државотворну традицију.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.