Ако не оставиш траг, немој ни мрљу

Ако средом на РТС 3 наиђете на документарни серијал „Теслин народ”, одложите даљински управљач и зауставите се. Аутор и редитељ истоименог документарца, који је био кандидат за Оскара 2020, Жељко Мирковић је у овој причи о српским исељеницима у Америци представио преко 70 научника, бизнисмена, политичара, новинара, глумаца....

Да ли сте чули за Милана Мајкла Пушкара (1934–2011) из Моргантауна у Западној Вирџинији? Он је био амерички предузетник и филантроп. Родитељи су му са Кордуна дошли у САД. После дипломирања на државном универзитету био је кооснивач, а убрзо и директор фармацеутске фирме. Већ на почетку ратних сукоба на тлу Југославије, поклонио је шлепер лекова и санитетског материјала вредан осам милиона долара! Свеукупно, Милан Пушкар је у болницама у земљи својих родитеља, коју је доживљавао као своју домовину, упутио помоћ од чак 156 милиона долара! О томе је у 16. епизоди серијала „Теслин народ” (9. март) сведочио др Ненад Јанићијевић из Питсбурга, специјалиста ургентне медицине и власник клинике. Медицински факултет и стажирање завршио је у Београду, а специјализацију у Америци. Др Јанићијевић је већ 1991. био покретач бројних хуманитарних помоћи у лековима и санитетском материјалу. Испрва су пошиљке слате Јатовим авионима, а после увођења санкција нашој земљи, изнајмљеним летовима до Мађарске, па чак и у коферима оних који су путовали у Србију.

На почетку и на крају епизоде амерички глумац Џек Димич, односно Жељко Димић из Босанске Дубице, у улози Николе Тесле каже неку мисао овог великог научника.

Случај је хтео да у суботу 12. марта, емисија „ТВ лица... као сав нормалан свет” буде посвећена Жељку Димићу који је у Београду снимао спот о Николи Тесли. Како рече Тања Петернек Алексић, живот овог глумца је попут филма. Након што ни из трећег покушаја није положио пријемни на ФДУ, одлази на наговор оца у Америку где тражи политички азил. Документа му је неки бирократа загубио и две и по године је био „невидљиви човек” који је износио ђубре, фарбао мостове, чувао псе, прао аутомобиле и судове... Кад је добио „папире”, све је кренуло набоље. Уписао је глуму у чувеном институту Ли Стразберг, улоге су почеле да се нижу. У Америку је дошао са знањем неколико речи, али захваљујући упорности, сада глуми на неколико америчких дијалеката. Играо је у ТВ серијама „Касл”, „Ред и закон”, „Хаваји 5-0”... Сада је пред великим изазовом. У филму Лордана Зафрановића „Златни рез 42” о страдању деце Козаре, добио је улогу заповедника логора. Како рече :„Играм највеће људско смеће, али то је израз мог презира према таквим људима и омаж свима који су претрпели страхоте”. Димићева жеља је да његов отац (92) статира у масовној сцени филма јер је и сам као дете преживео страхоте логора.

Сина је давно посаветовао: „Ако не можеш да оставиш траг, немој ни мрљу!”