Инфаркт родитеља прво упозорење

Док наука не утврди које то мутације на генима код некога доводе до сужења артерија и високог холестерола, против ових фактора ризика за инфаркт и шлог борба се води лековима статинима и здравим начином живота. Ово је главна порука академика Миодрага Остојића, кардиолога-интернисте и професора емеритуса, али у тој борби, он наглашава, посебно упорни и озбиљни треба да буду људи који имају генетско оптерећење за болести срца и крвних судова.

Али, како лаик може знати да му је наслеђе предака у виду гена опасно бреме и да треба да се упусти у ту борбу, чак и када нема срчане тегобе?

Др Миодраг Остојић (Фото лична архива)

 Редовне анализе холестерола

– Док се не заврше проучавања мутација на генима, преостаје нам да озбиљно прихватимо чињеницу да нам је, рецимо, отац оболео од кардиоваскуларних болести пре 55, а мајка пре 65. године или су инфаркт имали стриц, тетка, ујак, па чак и родитељи родитеља. Онда треба пратити колике су нам вредности масноћа у крви, а посебно рану терапију треба започети ако уз генетско оптерећење постоје и неки претклинички маркери – промењени налаз на доплер ултразвуку вратних артерија или почетна атеросклероза на ногама. Плакови се лако виде на абдоминалној аорти или на артеријама ногу, што се све уочава обичним прегледом ултразвуком – објашњава за „Магазин” професор Остојић.

Кад неко већ има тегобе и симптоме, додаје, пропуштено је важно време за превенцију, али није касно да пацијент и тада почне да поправља своје здравствено стање.

– Данас знамо да особа која има генетско оптерећење за атеросклерозу мора с лековима који снижавају вредности масноћа у крви да крене врло рано. Наглашавам да није довољно само да води што здравији живот – каже наш саговорник.

Даље објашњава које су вредности масноћа у крви потенцијално опасне за особе које имају генетско оптерећење (рано оболевање блиских сродника).

– Нормалним се сматра вредност холестерола од 5,2 милимола по литру. Подељено по фракцијама „лош” ЛДЛ не сме бити већи од 3,3 ммол/л, а „добар” ХДЛ холестерол 1,4 ммол/л, док триглицериди треба да буду највише 1,7. Али, за оног ко има наследно оптерећење, ове вредности не важе. С њима ће таква особа изгорети као плавуша на сунцу – инсистира на метафори др Остојић и додаје да ове вредности људи с генетским оптерећењем морају да држе на нижим бројкама. Дакле, онај холестерол од 5,2 мора да се спушта на око 4, а ЛДЛ треба да буде 1,8 (постоје минималне варијације у нормалним вредностима међу различитим биохемијским лабораторијама).

На питање како то постићи, кратко одговара: – Статинима, лековима који снижавају масноће у крви. Има људи који не реагују сасвим адекватно на статине, али је срећа да сада имамо и нове лекове за снижавање масноћа у крви.

Све то чак нема везе с тим да ли тај пацијент има некакве изражене срчане тегобе. Др Остојић подсећа да ако се крвни суд посматра као прозор са четири окна, тегобе се јављају тек када се, метафорички казано, запуше више од три оканца. Тек када и четврто окно попушта и смањује се, јављају се тегобе.

Да ли су пацијенти спремни да послушају овакву препоруку?

– Ту заиста постоји проблем: ако нешто од лекова за снижавање холестерола није на позитивној листи, односно ако се не издаје на рецепт већ се купује, људи у великом броју одустају од препоручене терапије. Рецимо, статини су на позитивној листи, али не реагују сви пацијенти на њих. Код неких болесника су без одговарајућих (очекиваних) ефекта, зато они треба да узимају такозване PCSK9 инхибиторе, који се дају у виду две инјекције месечно, а коштају око 450 евра. Најновија терапија је и инјекција, која се даје само два пута годишње и направљена је по истој технологији као и важеће вакцине против ковида 19, заснована на спорој интерферирајућој РНК. Дакле, пацијенти прихватају статине, увели смо их на велика врата нашим пацијентима – каже др Остојић, који три недеље у месецу ради као саветник у Институту „Дедиње”, а једну недељу ради с пацијентима и специјализантима у Универзитетском клиничком центру Републике Српске у Бањалуци.

Има ли превентивне терапије за кардиоваскуларне болести без лекова, за коју не треба много пара?

Шетња није сасвим довољна

– Има и то је физичка активност, односно редовно вежбање, као и правилна исхрана. Шетње су важне, али нису сасвим довољне, потребно је најмање два пута недељно пола сата тренинга: мало радити трбушњаке, мало вежбе с тегићима. Доказано је да пливање помаже да се што дуже сачувају когнитивне, значи мождане функције, јер атеросклероза погађа све системе у телу. Атеросклероза је као замор материјала, а ево примера који ће наши људи најбоље разумети. Ако имате најбољи аутомобил, рецимо, најновији голф, када пређе 350.000 километара, морате да га одвезете на „генералку”. Ако у тај добар аутомобил сипате стално лоше гориво, ако га возите по шљунку, краће ће вам трајати. Ако га чувате, друга је прича. Поука ове приче је да не можете више да пазите свој голф, него свој организам – поручује кардиолог.

Пандемија је била, многи су прескочили контроле или су пропустили да неки симптом провере код лекара. Колико је често потребно ићи код кардиолога?

– Наравно да код кардиолога треба ићи и када нема тегоба, али немамо ми довољно ових специјалиста који ће сваком становнику ове земље указати на значај превенције и одредити доста прецизно индивидуални ризик од настанка кардиоваскуларног обољења на основу специјално израђених табела, па и лаких за коришћење компјутерских програма. За то се обучавају лекари у домовима здравља у склопу континуиране медицинске едукације, а њу би требало још иновирати, јер су крајем 2021. изашле нове табеле и препоруке.

​Вино, ипак, не чува здравље

У једном давнашњем интервјуу за наш лист академик Остојић је казао да здравље срца чува и једна до две чаше црног вина на дан.

– Било је пуно реакција на ову моју препоруку у превенцији, наводно да тиме пропагирам алкохолизам. Наравно, није ми то било намера. Сада када држим предавања, покажем на слајдовима и снимак тог чланка из „Политике” и кажем да је то добро за кардиоваскуларни систем, али се накнадним анализама показало да се повећава ризик настанка других болести, неких врста рака. Па тако ко је „уштедео” на кардиоваскуларним болестима излаже се ризику да то „плати” појавом деменције и атрофије мозга, раком усне дупље код мушкараца или тумором дојке код жена. Дакле, ко ни до сада није пио, нека тако настави, а ко пије, нека оне две чаше вина смањи на мање од чаше – поручује др Остојић. У неким земљама је званична препорука нула, тј. апстиненција од сваког алкохола, исто као и за пушење – без иједне цигарете.