Индустрија челика у ЕУ на коленима

Цена челика поново је почела да расте због украјинске кризе, као што је скочила на почетку пандемије вируса корона. Европске железаре су на ивици колапса и многе од њих ће угасити производњу ако се обистине речи бившег председника Русије Дмитрија Медведева, који је Европљанима пожелео добродошлицу у врли нови свет у коме ће гас коштати две хиљаде евра. Због високе цене струје и гаса њихово пословање је неодрживо, а повећавањем квота за увоз из трећих земаља, па и Србије, Европска унија жели да ублажи губитке.

Иван Николић, директор за научноистраживачки развој Економског института, каже да целокупна индустрија челика пролази кроз драматичне промене и то што су нама отворили или привремено дозволили да повећамо понуду на европском тржишту може да буде добро, али не нужно.

– Сигуран сам да ћемо бити у прилици да одговоримо на ту релативно добру прилику. Много је проблема око трошкова производње. На самом почетку пандемије ковида 19, током 2020. трошак енергије (струја и гас) имао је већу вредност у односу на генерисано додату вредност. Сада је то катастрофално. Сваки производни капацитет послује са огромним губитком и у овом тренутку ни у једној земљи није економски оправдан – наводи Николић.

Према његовом мишљењу повећање квота је на неки начин покушај да се макар у оквирима Европе надоместе ти мањкови у понуди, за које су свесни да ће се десити.

– Ниједна челичана више није профитабилна, односно нико није на том нивоу пословања способан да обезбеди било какву рентабилност јер су трошкови толики да не оправдавају пословање. Али тржиште челика мора да функционише јер би то значило застоје у другим областима. Питање је ко ће и како успети на кратак рок да пронађе оправдање да производња постоји. На дуги рок то нико не може да преживи – напомиње Николић.

Наш саговорник наглашава да је то област прерађивачке индустрије која има највеће ангажовање енергије, односно у којој је трошак енергије највише заступљен у вредности производње. Они су тренутно у најнезавиднијем положају у индустрији Европе.

– Цена челика се поново вратила на цене раста као што је била у првим месецима пандемије до септембра 2020. када је био проблем око логистике. Ако говоримо о индустрији челика у Европи, у овом тренутку је тај сектор по перформанси ван сваких критеријума одрживости и оправданости пословања. Он није ни у ком случају конкурентан ни по којим параметрима с било којим другим ван Европе. Тако да је ово повећање квоте Србији за извоз више намера да се унутар Европе ствар амортизује, али то није довољно да се проблем превазиђе јер смо ми подједнако погођени као они. Наша земља јесте у нешто повољнијој ситуацији што се тиче цене гаса, али питање је шта ће бити од маја – каже Николић.

Према најновијој расподели квота Србија, која је на европском тржишту продавала 117.000 тона топло ваљаног челика од 1. априла ће моћи да извезе 151.443 тоне. Разлог томе је што је ЕУ забранила увоз челика из Русије, петог произвођача у свету. Према подацима Светске асоцијације за челик Русија је прошле године произвела 75 милиона тона челика, од чега је у ЕУ пласирала око 800.000 тона.

Занимљиво је да је када је Европска комисија (ЕК) у децембру прошле године ревидирала заштитне мере за увоз челика у ЕУ, европско удружење за челик Еврофер, како незванично сазнајемо, посебно таргетирао Србију и захтевао да јој се мере продуже. Иначе, ова моћна лобистичка организација је 2019. инсистирала да се трећим земљама уведу квоте за челик како би се заштитиле европске челичане, пошто је америчка администрација увела царине на челик из Европе.

Смедеревска железара, којом управља кинеска „Хбис група” је пре увођења квота пласирала највећи део својих производа на тржиште ЕУ, али је због мера ЕК морала да смањи обим производње. Капацитет железаре је производња 2,2 милиона тона годишње. Према подацима Светске асоцијације за челик прошле године је произвела 1,6 милиона тона челика, а због ограниченог извоза у ЕУ она је последњих година повећала учешће на домаћем тржишту на око 60 одсто. Извоз челика је у првој половини 2021. смањен за седам процената али је вредносно скочио за 26 одсто због раста цене овог метала. Смедеревска железара је сировину увозила из земаља захваћених сукобима. Руду гвожђа је прошле године увезла у вредности од 113 милиона долара, из Украјине и из Русије у вредности од 77,2 милиона долара.

Страхиња Суботић, програмски директор Центра за европске политике сматра да је ово велика политичка утакмица у којој Запад покушава да изолује Русију на што снажнији начин и у тој игри Истока и Запада испоставило се да је Србији добила могућност да за 30 одсто повећа извоз челика у ЕУ.

– Представници ЕУ знају да ће Кина профитирати из целе те приче, јер кинеска компанија контролише производњу у Смедереву. Видели смо да Американци преговарају са Ираном за енергенте. Тако ће ЕУ покушавати на сличан начин да што безболније попуни празнине у свом дворишту. С обзиром на то да ми имамо могућност сарадње са ЕУ преко споразума о стабилизацији и придруживању ми ћемо са овим повећањем квота имати већу повезаност са тржиштем ЕУ. Питање је у којој мери ће то бити перманентно јер је Смедерево контроверзна тачка са становишта ЕУ. Они неће на велика звона причати о томе да је алтернатива Русији заправо Кина – наводи Суботић.

Наглашава да се најављује пети пакет санкција Русији што значи да ће Србија морати да буде пажљива у својим наступима, јер многе државе притискају нашу земљу да уведе санкције Русији.

– Ми бисмо на тај начин оштетили своју трговинску размену и блиске односе са Русијом. Ово није време да се Србија релаксира и посматра ово повећање квота као неку своју победу већ да се држи по страни – напомиње Суботић.