Оптимизам темељим на расту популарности

Место једног посланика у републичком парламенту и једног одборника у Скупштини града Београда очекивања су Павла Бихалија из изборне листе „Руски мањински савез – Милена Павловић – Павле Бихали Гаврин” уочи априлских избора. Носилац ове листе је Бихали, председник Српско-руског покрета, који је пре тога био лидер покрета „Левијатан”, а сада каже да је циљ да освоје око 29.000 гласова као и на прошлим изборима, у јуну 2020. године. Републичка изборна комисија донела је одлуку о допуни Збирне изборне листе за парламентарне изборе расписане за 3. април и саопштила да ће листа Руског мањинског савеза – Милена Павловић, Павле Бихали Гаврин (Српско-руски покрет, Српско-руска партија Вукови, Покрет Грка Србиза) бити под редним бројем 19. Та одлука је донета након што је Управни суд поништио решење Комисије о одбијању проглашења ове листе и усвојио жалбу те листе на одлуку РИК-а.

Да ли је лествица превисоко постављена, са цензусом од три одсто, да је прескочите на априлским изборима?

Тешко је унапред рећи шта ћемо остварити на изборима, али очекујем да сигурно прескочимо изборни цензус. Колико ћемо тачно имати посланика у Скупштини Србије и Скупштини града Београда зависиће пре свега од излазности, али и рада наших контролора у изборним комисијама на терену.

На чему темељите тај оптимизам да сигурно улазите у обе скупштине?

Оптимизам није без основа. Ја га темељим на томе колико смо гласова освојили пре годину и по дана на републичким изборима. Уз то, истраживања која радимо протеклих година показују да нам расте популарност и сигуран сам да ћемо добро проћи 3. априла на изборима.

Али у прошлом скупштинском сазиву нисте имали посланике…

Ми бисмо сигурно имали посланика да се на прошлим изборима није десила изборна крађа. Ми смо са 29.000 могли да очекујемо најмање три посланика, али се то није десило. Ако на априлским изборима буде излазност као пре годину и по, и уз добро чување изборне воље, сигурно ћемо ући у оба парламента.

Који је ваш конкретан изборни програм?

Не бавимо се високом политиком и окренути смо проблемима малих људи. Све оно што смо радили претходних седам година у покрету „Левијатан” само преносимо на макроплан. Залажемо се за права руске мањине и у рату у Украјини подржавамо Москву и председника Владимира Путина. Радићемо на побољшавању сарадње. И уз то, водићемо рачуна и о заштити малолетне деце, животиња и пооштравање закона за силоватеље и педофиле.

Неке политичке партије и покрети тврде да сте екстремиста и да заступате тврде десничарске ставове. Како то тумачите?

То за нас кажу управо зато што су левичари, али они не схватају да је ултралевица и ултрадесница готово исто. Мој потпредседник Марко Кнежевић је национална левица, а ја сам условно национална десница. То више у свету, па ни у Србији, нема неку велику важност. То су више флоскуле него неке реалне теме. Најважније је национално, а да ли је лево или десно, то су већ финесе.