Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИСТОЧНА СТРАНА

Пакс американа одлази у прошлост

Амерички војници се распоређују у Пољској (EPA-EFE/Darek Delmanowitz)

Руска војна интервенција у Украјини добро је уздрмала Сједињене Aмеричке Државе. Појавила се прва озбиљнија пукотина у плану Вашингтона да војно потисне евроазијског џина, иницираном деведесетих година прошлог века, непосредно по распаду Варшавског пакта, а потом и Совјетског Савеза. Ипак, испоставило се, сва настојања САД и савезника из НАТО-а да се ушанче на самим руским границама била су исхитрена. Почело је на Балкану, покушано у Грузији, недавно и у Казахстану, а окончаће се, највероватније, у Украјини.

Подсетимо, по завршетку Другог светског рата САД су, као једна од земаља победница, „под своје” узеле практично цео западни свет, створивши Пакс американу. Овај термин означавао је пуну америчку доминацију на производном, војном, па и социјалном плану и изведен је по угледу на сличне историјске ситуације: Пакс романа (од краја првог века пре н. е. па до краја другог века) и Пакс британика (1815–1914, доба доминације британске империје).

Током периода америчке надмоћи није било ратова међу западним земљама. Уместо тога, милитаристичке фрустрације лечене су на теренима Јужне Америке, Африке, Блиског истока, Азије, што директним агресијама, што изазивањем локалних грађанских сукоба у које би се потом моћни умешали као неприкосновени арбитри. Наравно, уз велику добит.

Међутим, желело се више. Тежило се глобалној доминацији и контроли свеукупног светског богатства. Услови за то створени су онога тренутка када је свет медијски премрежен, када је приступ интернету постао једнако важан као и редовна три оброка дневно, можда и важнији. Информације, а с њима и дезинформације, постале су оружје убојитије и од нуклеарног. И то без икакве контроле.

А ту су поново предњачиле САД. Створена је атмосфера у којој је права истина долазила само из једног центра, из Вашингтона. Све остало не само да је довођено у сумњу већ је и директно проглашавано за неистину. Без обзира на доказе. Много шта је морало бити прећутано или на неки начин заташкано. Сетимо се само примера рушења америчког „невидљивог” авиона током агресије на Србију, о чему је у Америци дуго смело да се говори само „у пола гласа”.

Данас смо сведоци „специфичног медијског тумачења” рата у Украјини, следа његових догађаја, размера и последица борбених дејстава. Једна истина стиже са терена, друга од многобројних аналитичара заселих по телевизијским студијима. Укратко, чини се као да никога не интересује судбина Украјинаца, који дане преживљавају под експлозијама граната, већ шта о свему мисле познаваоци и „познаваоци”. Ништа другачије није ни у штампаним издањима.

При томе, што је посебно карактеристично, речник који се користи у оваквим анализама све је само не академски. У очигледном недостатку правих адута учесницима овог ружног рата лепе се најнеприкладније етикете. Нажалост, тога се не либе ни угледни политичари, па ни највиши представници појединих држава. Медијска нервоза каквој смо током агресије НАТО-а били изложени ми у Србији, у случају Украјине отишла је велики корак даље.

Многи разлог за поменуту нервозу виде у чињеници да је украјинска драма нескривена опомена и онима који су доскоро били убеђени да су збринути у оквирима којекаквих војних савеза, а којима су приступили добровољно или недобровољно. Одлука Немачке да самостално ојача своје оружане снаге многе је подсетила на не тако давну прошлост. Јединство на Старом континенту као да почиње да се круни.

Не треба ни сумњати да би драма на Истоку Европе ушла у далеко опаснију фазу да се о свему питају само у Вашингтону. Међутим, у Бриселу, у седишту НАТО-а, не постоји унисоност о томе како се супротставити Русији. А то изазива нелагодност, па и страх. Кључне одлуке одлажу се увођењем санкција, усмереним углавном према приватним лицима и тек понеким државним службеницима. Као да се чека неки непромишљени потез Москве не би ли се коначно војно реаговало.

У међувремену, мета су постали угледни руски уметници, спортисти, пословни људи... Тако се на удару америчких „душебрижника” ових дана нашао и космонаут Јуриј Гагарин, човек који се 12. априла 1961. први винуо у космос. Једноставно, одузете су му све почасти. Следеће је вероватно убацивање „податка” у америчке уџбенике да је пут звезда први кренуо Американац Џон Глен.

Пакс американа дефинитивно одлази у прошлост. Данашњи свет не прихвата једну истину, ма из ког центра она долазила. Док покушавају што тешње економски да сарађују, велики светски играчи као да се све више повлаче у себе. Неповерење према заједничком противнику претворило се у неповерење према најближим стратешким партнерима. А ратови овога света још нису окончани.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jorge
Ipak trebalo bi jasnije postaviti distinkciju između demokratskih sistema i hegemonističkih režima. U ratno vrijeme mnoge slobode, istine idu u kut. Ljudi donose bizarne odluke. No za vrijeme svjetla jedni režimi su sposobni raspraviti o svakom aspektu svoje politike, povijesti. U hegemonim režimima istine, dijalozi, argumenti i dalje čame u mračnom kutu.
Божидар Анђелковић
Aмерика неће ући у глобални нуклеарни рат са Русијом, сем уколико не буде сама нападнута. Постоји наравно, и друга могућност: да САД конструишу оружје које ће потпуно онемогућити руски нуклеарни противнапад. То је, међутим, у овом тренутку мало вероватно. Члан 5 повеље НАТО-a је илузија.
Aco
Rusija vec ima oruzje kojem nema konkurencije. Ako bi sutra htela da dobije nuklearni rat, mogla bi to da ucini bez mnogo poteskoca.
miki mali
Baš suprotno. Putin je ujedinio Zapad više nego ikada. Balticke zemlje su tražile ulazak u NATO, a Evropa je povećala narudžbine američkog oružja. Nemacka prvi put počinje da ispunjava svoje NATO obaveze u vidu većeg budžeta. Mislim da je sa Rusijom gotovo. Ona će postati Kineski poslušnik.
Dejan
Zapad je ujedinjen na osnovu medijske propagande i obmane koju ni Gebels nije zamisljao. Ali cekaj dok kriza, poskupljenja gasa, hrane, nestasice sve i svacega potraju malo. Bice "zapadno jedinstvo" kao kad su jedni drugima otimali vakcine protiv korone. Zapadno jedinstvo ne postoji u realnim kriznim uslovima...a stize im kriza svih kriza
Aco
Kako je Amerika otisla iz Avganistana i ostavila sve, tako ce i iz Evrope jednoga dana, a sta ce za sobom ostaviti, to cemo tek videti. Najverovatnije haos, podele, trvenja a moguce i neki manji rat. Za godinu dana kad se sve ovo stisa, svi ce ponovo hteti u Rusiju. Za 5 godina ovo ce samo biti deo daleke istorije a glavni fokus ce biti na Pacifiku i Kini.
Прикажи још одговора
Deus
USA bi rat u Istocnoj Evropi bez problema izgubila. Rusija trenutno ratuje mozda sa 10 odsto snage a front joj je tu pred nosom. USA bi morale da dopremaju opremu do linije fronta duge 15 hiljada kilometara. I u tom ratu ne bi bile podrzane od najvecih zemalja Evrope. Jedno je organizovati puc na Majdanu ili bombardovati nemocne iz daljine a sasvim drugo ratovati sa sposobnim neprijateljem na kucnom pragu.
sloba
Rat u Ukrajini je dogovor SAD-a i Rusije. Rusi su samo izvodjaci radova. Amerika ce iz ovoga izaci puno efikasnija. Resice se, pod izgovorom "zle Rusije" celokupnog nepotrebnog tereta. Ukljucujuci i Evropu.Ali ce prvo da je ogule skroz. Nema Amerika vise nikakav interes za tu igranku.Rusi prave svoj svet, Amerikanci svoj, Kina svoj. A svi ostali snadjite se kako znate i umete.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.