Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Недеља америчке културе

Амерички хероји, суперхероји и антихероји, теме су предавања која ће се одржати у оквиру радионица на Филозофском факултету у Београду
Недеља америчке културе
Брачни пар Кенеди са ћеркицом Каролином (Фотодокументација „Политике”)

Четврта „Недеља америчке културе и друштва”, у организацији Центра за америчке студије, Филозофског факултета у Београду, одржава се од данас до 2. априлa 2022. године.

‒ На овој радионици, професори Одељења за историју, социологију, историју уметности, етнологију, антропологију и психологију, одржаће низ предавања о америчким херојима, суперхеројима и антихеројима, кроз које ће дати увид у ширу слику америчке историје, културе и друштва. Иако је радионица превасходно намењена студентима Филозофског факултета, отворена је и за све заинтересоване за културну и друштвену историју САД ‒ каже Симона Чупић, професорка на катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду.

Индијански поглавица Бик Који Седи

Анализирајући различите историјске личности, али и имагинарне јунаке, трага се за одговорима ко су хероји, како се постаје а како престаје да буде херој и зашто је кроз ове приче могуће пратити начин на који се мења, развија и дефинише америчко друштво. Томас Џеферсон, Бик Који Седи, познати и анонимни хероји борбе за грађанска права, хероји еколошке борбе, Скарлет О’Хара, Блејд и Капетан Америка, као и многобројни Марвелови јунаци, садржаји су који нуде одговоре на питања о расној и родној равноправности, активизму, уметности и популарној култури.

Професока Чупић истиче да је свима њима заједничка Америка, али су разлике бројне, разнородне, често тешке. И управо из тих различитости ми схватамо колико је много различитих „херојских” прича.

Вивијен Ли као Скарлет О’Хара

‒ Другим речима, постаје сасвим јасно да не постоји једна Америка, као и да се сваки покушај стварања неке јединствене слике заправо темељи у стереотипу, недовољном знању и предрасудама. Идеја „Недеље америчке културе” је управо у скретању пажње на те различитости, у дијалогу који води истинском разумевању Америке, од ККК (Кју Клукс клан) преко покрета за грађанска права до БЛМ (Black Lives Matter), од америчког сна до атентата на Кенедија, од предграђа до прерије, од Мекдоналдса до Насе, од каубоја до Берклија. Изучавање и деконструисање непоузданог и популарног „знања” важно је за наше студенте као модел промишљања друштвених феномена. Како у Америци тако и изван ње ‒ наглашава Симона Чупић.

За крај је предвиђена и посета Југословенској кинетоци у оквиру програма „У потрази за америчким наслеђем”.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boško Tomašević
Korisno bi bilo organizovati izložbu američke nekulture. Pokažite to. Za time vapi ovaj narod. Američka kultura - postoji li to? Da, samo u oblicima nekulture. Sve ostalo je šarena laža.
Јадранка Н.
Може ли Философски факултет да оснује и неке друге центре, где би из прве, најстручније руке проширила знања и о другим народима, али ПРЕ СВЕГА о Србији и њеним житељима, кроз време и простор? Ту смо најтањи и, како време пролази, смањењем наталитета, одласком младих најчешће у западне земље, те њиховом асимилацијом - Србији прети нестанак са мапе света. Нажалост, и многи важни подаци о нашим коренима и животу још увек нису угледали светлост дана, нити ће. Америчка култура је важнија, зар не?
Neko
Filozofski fakultet nije mesto borbe protiv mortaliteta.
Dusica
Nekada obozavana americka kultura a sada omrazena. Valjda ce ih stici zasluzena kazna.
Боривоје Банковић
Имала је америка (намерно мало) Едгара Алана Поа, Волта Витмана, Езру Паунда, Џона Стајнбека, Џорџа Гершвина и Арона Копленда али су они гурнути у страну да се направи места за плитку и јефтину забаву. Супермен и Капетан Америка нису култура ни колико и Мирко и Славко.
Neko
Niko ih nije gurnuo u stranu. Mogu se kupiti u svakoj knjizari i u Srbiji i u Americi. Jednostavno pop kutura je oduvek bila za mase. Neki umetnici nisu za svakoga.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.