Омаж првим дародавцима и културном благу

Спомен-соба Исидоре Секулић у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду чува њене књиге, намештај, њену фотељу, предмете, уметничке слике. Исидорин стари зидни сат, са клатном, још тачно показује време, а оно одбројава читав један век постојања Универзитетске библиотеке, која ће целе ове године подсећати на своју стогодишњицу, своје дародавце, и показиваће своје благо јавности. Део тих драгоцености је и ова спомен-соба.

  Поводом века постојања Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” организовала је Централну прославу коју прате две изложбе. С обзиром на значај овог јубилеја, као и на изузетну прилику да Библиотека широј јавности представи највреднију грађу коју брижљиво чува у свом фонду, приређена је поставка „Драгоцености Универзитетске библиотеке у Београду”. Реч је о правом благу из Одељења реткости – рукописним књигама из 14, 15. и 16. века, старим и ретким штампаним издањима, архивској грађи и збиркама мапа, изузетних по својим уметничким и историјским обележјима и од непроцењиве вредности за културно и историјско наслеђе. Ауторке изложбе су Светлана Пуцаревић и Драгана Михаиловић.

Изложба „Време, људи, библиотека: век памћења Универзитетске библиотеке”, у галеријском простору на спрату здања у Булевару краља Александра, представља својеврсно путовање кроз историју њеног рада. Кроз оригиналне предмете, документа и техничку опрему, посетиоци имају прилику да сагледају њен развој од аналогног до дигиталног доба, а ауторке изложбе су Драгана Јанковић, Светлана Пуцаревић и Оља Крнуловић. Богат фотографски материјал, који употпуњује изложбене поставке, рад је Наташе Матовић.

Ове две изложбе трајаће до краја јуна, а током године биће представљене и друге вредности из трезора. Универзитетска библиотека има шест збирки које су културно добро од изузетног значаја. Ова институција културе није била сравњена са земљом током шестоаприлског нацистичког бомбардовања Београда 1941. године, као Народна библиотека Србије на Косанчићевом венцу, али јој није ни враћено 2.000 заплењених вредних књига после ослобођења.

Коауторка изложбе о драгоценостима Драгана Михаиловић издваја вредности онога што се може видети:

– Поред ових изузетних артефаката од значаја за нашу културну историју, издвојила бих и две посебне драгоцености које се чувају у нашем фонду. Реч је о оригиналном првом издању Кантовe дисертације „Gedanken von wahren Schätzung der leben Kräft” из 1746, која је драгуљ фонда наше библиотеке, будући да у свету постоји само пар примерака овог издања. Такође, Универзитетска библиотека у Београду поседује у свом фонду једно од најзначајнијих издавачких подухвата 18. века – „Encyclopédie, ou dictionnaire raisonné des sciences, des arts et des”, капитално дело европског просветитељства, које су уређивали Дени Дидро и Жан ле Рон Даламбер. Реч је о првом издању „Енциклопедије”, украшеном илустрацијама и бакрорезима, велике уметничке вредности. Објављивана у Француској од 1751. до 1772. године, „Енциклопедија” није представљала тек систематизовани корпус знања, већ и филозофски пројекат заснован на просветитељском уверењу у моћ разума, критичког мишљења и образовања као предуслова друштвеног напретка.

  Михаиловићева истиче да драгоцености Универзитетске библиотеке не чине само књиге и рукописи изузетне вредности, већ и места памћења, простори који чувају трагове живота и стваралаштва и дух једне епохе – Дом Војислава Јовановића Марамбоа и спомен-соба Исидоре Секулић, у којима се њихово наслеђе сагледава у једној интимнијој димензији. 

– Рукописна заоставштина дародаваца, као и преписка са истакнутим личностима наше књижевне и уметничке сцене представљају драгоцено сведочанство научног, културног и духовног хоризонта једног времена – каже за наш лист Драгана Михаиловић.

Светлана Пуцаревић истакла је да је поставка о драгоценостима ове установе омаж првим дародавцима библиотеке. Пре свих митрополиту Јосифу Цвијовићу, који је октобра месеца 1926. године упутио писмо тадашњем ректору Павлу Поповићу, у којем на поклон Универзитетској библиотеци нуди 35 рукописних и 30 штампаних књига, које је сакупио у повереној му епархији у Битољу.

– То су биле прве старе и ретке књиге које су дале темеље нашем Одељењу реткости. Митрополит Цвијовић (1878–1957) присуствовао је отварању Универзитетске библиотеке 24. маја 1926. године и био је искрено одушевљен оним што је видео. Сматрао је да те књиге не би имао ко да проучава и да би можда и пропале у епархији у Битољу. Други важан дародавац Универзитетске библиотеке је Гедеон Дунђерски, који је поклонио вредну библиотеку Петра Стојадиновића, у којој се налази много штампаних књига из 16. века, све до почетка 19. века. Трећи дародавац, коме смо хтели да се одужимо, и који нам је даровао своју богату и вредну библиотеку, важну за нашу историју и културу, јесте Јован Јоца Вујић. Можда су касније долазиле и неке вредније књиге, али желели смо превасходно да подсетимо на дародавце који су помогли наше Одељење за рукописе и стару штампу, од самог оснивања библиотеке и неколико година потом – објашњава Светлана Пуцаревић.

Она указује на прву купљену рукописну књигу 1926. године, а то је књига похвала Светих отаца „Панегирик” из 1595. године, богата вињетама, коју је рукописао Венијамин у Манастиру Свете Тројице код Пљеваља. То је прва рукописна књига србуља у Универзитетској библиотеци, која носи ознаку Р, као реткост. Наше саговорнице напомињу да је међу изузетним изложеним књигама „Архијерејски служабник” с краја 17. и почетка 18. века, најдекоративнији рукопис у фонду Универзитетске библиотеке, али и „Октоих”, штампан на Цетињу 1494. године, што је прва штампана књига Срба и код Јужних Словена.

Међу изложеним штампаним издањима је и „Стематографија” Христофора Жефаровића, ремек-дело српске барокне уметности и графике, које садржи 56 грбова јужнословенских и других земаља, стихове, портрет цара Душана и светаца. Изложени „Псалтир” с последовањем (1652–1735), из Хопова, има врло вредан повез, као и два записа Доситеја Обрадовића.

Користећи га је док је боравио у манастиру, на страници 170. Доситеј је записао: „Помени Господи раба Твоего Доситеа диакона Хоповскаго.”

– Имамо и врло вредну збирку од 397 рукописних књига на оријенталним језицима, у 633 свеске, на арапском, персијском и турском, из права, медицине, филозофије и других области. Књиге су изванредно украшене и све су дигитализоване. Најстарији рукопис из ове Оријенталне збирке је из 1206. године – наводи Пуцаревићева.

Како додаје, те књиге настајале су у нашим јужним крајевима и већином су купљене, док је мањи број поклоњен.

– Пажљиво рукујемо старим примерцима рукописне и штампане збирке, носимо рукавице, чувамо их под одређеном температуром и препоручујемо да се користи дигитализована грађа. Наши рукописи, од којих су неки писани на пергаменту и којих има око 90, два су пута заштићени, микрофилмовани су и дигитализовани, а чувају се у специјалним кутијама. Оријентална збирка је дигитализована и доступна у каталогу библиотеке. Постоји регистар који може свако да излиста под називом „стара и ретка књига”, али специфичност је да се књиге из посебних библиотека не износе и читају се само у читаоници – објашњава она.

Иначе, како сазнајемо у овом разговору, Универзитетска библиотека има много драгоцености, али је ограничена изложбеним простором и временом током ког тако вредне књиге могу да буду изван трезора. Ова установа има и богату збирку мапа, које се чувају у том трезору, а неке од њих дигитализоване су и налазе се на порталу библиотеке. Међутим, ово је изузетна прилика да публика види оригинална дела, онако како су израђена у свом времену, а једна од изложених драгоцености је и мапа опсаде Београда из 1717. године.