Ринфуз не може у Европу

Последњих година неким српским фирмама затварана су врата ЕУ не због политике према нашој земљи већ због сумњивог порекла неких производа и робе која се није подвргавала лабораторијским, техничким и прехрамбеним стандардима. Испоруке су враћане, а фирме тонуле у губитке. Међутим, није само роба овдашњих произвођача неусклађена са директивама европских прописа. Било је пропуста и код великих светских фирми као што је "Мател", произвођач чувене "Барбике", који је у једном тренутку одлучио да мало уштеди, па је производњу поверио неким кинеским предузећима. Чак и малена "Барбика" имала је у себи садржај олова опасан по здравље, па су на крају били на губитку и наручиоци и произвођачи.

И домаћи увозници упали су у исту замку са кинеском робом и тек онда схватили зашто их овлашћене лабораторије упозоравају: "Не решавајте проблем тек када роба дође у Србију, избегните трошкове арбитраже, транспорта, судских спорова."

– Највећи светски "трејдери", фирме које господаре тржиштем житарица: "Гленкор", "Драјфус" или "Топфер", већ подуже упозоравају наше извознике смрзнутог воћа, житарица, прехрамбених производа, прерађевина од воћа и поврћа, печурака, да обезбеде сертификате којим се потврђује здравствена исправност и све чешће генетска немодификованост. Тек када странац врати уговорену испоруку, јер квалитет робе не одговара светским стандардима, домаће фирме почну да се распитују шта је то ХАЦЦП или знак ЦЕ који морају да добију – каже Маринко Укропина, директор београдске филијале Ес-Џи-Еса, највеће светске организације за контролу, испитивање, мониторинг и сертификацију, која тренутно има 850 канцеларија и 350 лабораторија у 140 земаља света и запошљава 48.000 људи. – Сертификат за безбедност хране (ХАЦЦП) који верификује значи њену способност да производи и испоручи храну по међународним стандардима или знак ЦЕ на роби, који потврђује усклађеност производа са директивама ЕУ, прописи су које је тешко заобићи.

Ево и неколико примера. "Сојапротеин" из Бечеја извозила је на европско тржиште до 30 одсто генетски модификованог зрна соје по нижој цени. Када су пре три године Бечејци одлучили да од семена до крајњег производа примене програм за праћење генетске немодификованости, убрзо су добили сертификате... Потом је све ишло лакше. Уговаране су уносније испоруке, а врата тржишта ЕУ су се отворила. Вршачки "Хемофарм" је пре неколико година, да би извезао своје дијализаторе за бубреге у Грчку, ваљало да обезбеди знак ЦЕ. А и приватна земунска фирма "Оптикс", која запошљава тек двадесетак људи, није могла да извезе контактна сочива и тестове за утврђивање трудноће у Канаду док за своје производе није обезбедила знак ЦЕ.