Вода чува здравље на врућинама

Ко мора да ради и на летњим жегама мора да упамти најједноставнији рецепт: лака храна и довољно течности. Како ћемо поднети врућину првенствено зависи од односа влаге и температуре. Ако је проценат влажности висок, већ на температурама вишим од 26 степени Целзијуса живот постаје неподношљив. Они који, упркос препорукама лекара, остају упорни па тенис или кошарку играју у подне, кров поправљају кад сунце најјаче пржи, или жеђ гасе искључиво пивом уместо водом, морају да буду свесни да се излажу великом ризику по своје здравље.

Примаријус Нада Мацура, кардиолог и пи-ар Хитне помоћи, зато каже да нико од врућина на може да се склони под „стаклено звоно” и буде стално на опрезу, ипак свако мора да буде свестан своје издржљивости. Већ јуче су лекарске екипе на улицама Београда опет имале повећан број позива због падања у несвест, сунчаница и хипертензивних криза, иако др Мацура каже да је приметно да се престоница испразнила због сезоне годишњих одмора. Готово половина позива, по речима др Мацуре, биле су интервенције на јавним местима.

– Многи су ипак и на јучерашњих 30 степени Целзијуса морали да раде на градилиштима, путевима, или су били за воланом аутобуса. Апелујемо на послодавце да у случају већих врућина прилагоде радно време и да радници на отвореном не раде током најтоплијег дела дана. Такође, радницима морају да се обезбеде довољне количине течности, препоручујем киселу воду. Запосленима у киосцима послодавци би могли да обезбеде бар вентилаторе – каже др Мацура.

Доцент др Весна Стојанов, кардиолог, која ради у јединици за дијагностику и лечење артеријске хипертензије у Клиничком центру Србије, подсећа и да је за летње, топле дане карактеристично да многе особе имају проблем са падом крвног притиска, када је систолни (горњи) притисак нижи од 90 милиметара живиног стуба, а дијастолни крвни притисак нижи од 60 mmHg. Низак притисак није гаранција дугог безбрижног живота, како се погрешно мисли. Те особе могу да добију шлог или инфаркт срца, упозорава докторка Стојанов.

Симптоми пада крвног притиска су осећај малаксалости, умора, замарање при стајању, вртоглавица и омаглица, евентуално несвестица и губитак свести. Пад притиска најчешће узрокују умор, стрес, високе температуре. Жене више пате од мушкараца, али ниском притиску су склони и млади у периоду брзог раста и физички неактивне особе. Осетљиве су младе девојке, код којих притисак пада због честих ригорозних дијета. После недовољног сна или стреса може доћи и до пада и до скока притиска, пад притиска могу да изазову и неки лекови (анксиолитици, антидепресиви, антихипертензивни лекови).

– Током летњег периода због ширења крвних судова, појачаног знојења вредност притиска пада и зато је потребна адекватна лекарска контрола и промена терапије. Хипотензивне особе устају ујутру уморне, малаксале, после устајања имају вртоглавицу, лако се умарају, имају омаглице и светлуцање пред очима, слабију концентрацију, склоност ка депресији, осетљивост на промену времена, појачану потребу за спавањем, хладне ноге, руке, јутарње главобоље које су блаже у лежећем положају. Зато им саветујемо да свако јутро одвоје десет минута за вежбе. Помоћи ће им и масаже и туширање наизменично топлом и хладном водом. Хипотензивне особе треба да узимају веће количине течности, киселе воде, али не кафе, да имају бар осам до девет сати сна, да се баве физичком активношћу, да обавезно доручкују – каже др Весна Стојанов.