Пензије неће расти линеарно

Да ли ће септембарско повећање пензија од 10 одсто бити линеарно, или ће пензионери са најнижим примањима добити и више од тога, тема је поводом које се ових дана у влади ломе копља. Предлажући такву могућност како би се помогло социјално најугроженијим пензионерима, Мирко Цветковић, премијер Србије, ставио је на муке пре свега министра финансија Диану Драгутиновић. Јер, њена рачуница треба да покаже има ли пара у буџету за тако нешто.

Истовремено, Јован Кркобабић, потпредседник владе, каже да није упознат са оваквим најавама премијера, али да је извесно да ће повећања пензија бити.

Са септембарским чеком пензионери ће добити повишицу од 10 одсто. Како би то било и правно регулисано, ових дана се увелико припрема уредба владе која ће прописати корекцију пензија, будући да постојећи закон прописује ванредну корекцију тек од 1. јануара 2009. године, потврђује за „Политику” др Јован Кркобабић, потпредседник владе. Он, међутим, каже да први пут чује да повећање можда и не буде линеарно.

– Ово повећање је трајно и представља основицу на коју ће се обрачунавати свака следећа корекција принадлежности – објашњава Кркобабић. – Уредба неће бити усвојена на данашњој седници владе, али ће то бити учињено ускоро. Тако ће се створити законска основа да се пензије повећају пре важећим законом прописаног рока.

Како се сазнаје, тренутно се ради на измени постојећег закона о пензијама и у делу који треба да пропише будућа усклађивања, али и смањење разлике између највиших и најнижих пензија. Та измена требало би да почне да се примењује од 1. јануара наредне године, каже Кркобабић. Он није био спреман да прецизира како ће се смањити разлика између највиших и најнижих пензија, а она је сада и до 10 пута.

Ј. Петровић

-----------------------------------------------------------

Из буџета прво за најсиромашније

Нисам за решење којим би повећање пензије једног пензионера било веће од укупне пензије другог, каже министарка финансија. – У сиромашној Србији са високом незапосленошћу пензије не могу износити 70 одсто од просечне плате

Уколико би се пензије у септембру ванредно повећале за 10 одсто, а у октобру, по основу редовне индексације за седам процената, укупан номинални раст просечне пензије у току ове године достигао би око 40 одсто, док би њихов реални раст, при годишњој инфлацији од око 12 одсто, износио 28 процената. Ни у једној земљи није могуће да при расту производње од седам до осам одсто, дохоци 1,6 милиона становника, у овом случају пензионера, порасту реално за 28 одсто, а да то не изазове велике инфлаторне притиске, изјавила је за „Политику” министар финансија др Диана Драгутиновић.

Министарка је за диференцирано повећање пензија, чиме би се смањиле разлике између минималних и максималних пензија, односно за повећање само најнижих пензија. Она је, међутим, против уредбе којом би се, како је најавио премијер, обезбедило ванредно повећање пензија од септембра, јер постоји закон који регулише пензије.

– Наравно, легитимно је променити тај закон. И то је нешто за шта бих се определила. За мене су Устав и закони светиње. Зато би ми тешко пало да уредба замени закон, као што никад нисам могла схватити да могу правилници бити старији од закона и међународних конвенција. И против такве праксе ћу се борити, па колико издржим. Зато не могу схватити неопходност уредбе, кад већ постоји сагласност око промене закона. Министар правде је рекла да кад постоје промењене околности, а очигледно постоје, онда је то у реду. И то јесте одличан аргумент, али додатних расхода, као резултат промењених околности, не може бити више од пет одсто укупних расхода. И они се увек могу покрити буџетском резервом – истакла је министар Драгутиновић.

Осим тога, она није за решење којим би повећање пензије једног пензионера било веће од укупне пензије другог, што је у основи линеарног повећања пензије, односно повећања за исти проценат. То, како истиче, и није социјално одговорно.

Драгутиновић наводи да су за линеарно повећање пензија неопходна озбиљна додатна средства која нису обезбеђена буџетом за 2008.

– Дакле, проблем је што је извор са кога сви пијемо воду скоро истог капацитета, а захтеви за веће расходе су неисцрпни. Након три недеље проведене у Министарству финансија, мени је више него јасно да ће укупни приходи државе бити већи од планираних за око 14 милијарди динара и то је износ за који је могуће повећати расходе. Повећање пензија од 10 одсто већ у септембру значило би да се додатни приходи готово у целини употребе само за ту намену – указује министарка финансија.

Она подсећа да су у овој години пензије два пута повећане: у јануару су ванредно повећане за 11,06 одсто да би се достигао однос просечних пензија и просечних зарада од 60 одсто, а у мају за 6,97 одсто, у складу са важећим правилом за индексацију пензија.

– На крају би се све завршило као у прошлости када смо покушавали нешто што је неодрживо – исплата пензије почела би све више да касни. Уколико однос пензија према зарадама у 2009. години буде 70 одсто, држава би, при постојећим пореским стопама, могла да исплати мање од 10 пензија годишње, док би у случају да однос пензија и зарада буде 65 одсто, било могуће исплатити 10,6 пензија. Алтернативно, могли бисмо да повећамо стопу пореза на додату вредност, прво са 18 одсто на 19 одсто у 2008, а потом 2009. са 19 одсто на 25 одсто. Такође, уместо стопе ПДВ, могла би се повећати збирна стопа доприноса за инвалидско-пензионо осигурање са 22 одсто на 33 одсто. На тај начин би се покрио обећани стандард пензионера из реалних извора, што би се наравно платило већим пореским оптерећењем за преко четири одсто БДП и још скупљим производима – истакла је Драгутиновић.

Из свега наведеног је јасно, каже наша саговорница, да је оваква политика неодржива. Јер, сиромашна Србија, са високом незапосленошћу, не може имати највећи однос просечних пензија и просечних зарада.

– Пензије у Србији у просеку јесу мале, али једини одржив начин да буду реално веће јесте да се води таква политика која ће обезбедити раст привреде и запослености. У првом кораку то значи да се мора добро одмерити прави однос између социјалних и развојних циљева. У другом неопходно је адекватно балансирање између интереса разних социјалних група, као што су пензионери, незапослени, омладина и сиромашни – закључује министарка финансија.