Пустињски пакао Јемена

Зло никада не иде само. Тако је свуда, па су разорна војна дејства у Украјини још више отежала живот у 4.000 километара на југ удаљеном Јемену, библијској земљи на југозападу Арабијског полуострва. Јемен је 26. марта ушао у осму годину од света заборављеног, а свеопштег рата.  Јесенас су Уједињене нације процениле да ће у Јемену са 30 милиона становника, број погинулих или од глади и болести до краја 2021. премашити 377.000 људи. Сада јеменски новинари пишу да је број смртних случајева достигао око 400.000 особа, укључујући 3.900 деце.

Историја, култура, привреда и становништво Јемена су били под утицајем стратешког положаја земље на јужном улазу у Црвено море, раскрсници античких и модерних трговинских и комуникационих веза човечанства. То „проклетство” опстајава и данас.

У стара времена, државе на месту данашњег Јемена контролисале су снабдевање вредном робом попут тамјана и миришљаве смоле мире, те доминирале трговином многим цењеним производима из Азије, попут зачина и арома. Јеменске високе планине су привлачиле кише и чиниле земљу плоднијом од осталих делова Арабијског полуострва.

Зато је Јемен био место низа античких краљевстава. Познати су били краљевство Саба и његова истоимена краљица, према Старом тестаменту љубавница јеврејског краља Соломона 1.000 година пре нове ере. Следбеници пророка Мухамеда су, тврди се, у једном дану преобратили становнике Јемена у ислам. Са запада Јемена је потицао велики географ, астроном и граматичар Абу Мухамед ал Хамдани из 10. века нове ере, један од најфинијих представника исламске културе касног периода Абасидског калифата. Јеменски град Мока на црвеноморској обали је био прво место где је комерцијално узгајана кафа и дуго био једини одакле је драгоцено зрно стизало.

Било је то доба када је Јемен истински зрачио, без примесе заосталости. Римљани су га звали Арабија феликс („Срећна, весела  Арабија”), за разлику од одбојних пространстава Арабије десерте („Пустињске Арабије”).

У савременој историји Јемен није ни срећан ни весео. Столећима независан имамат, до краја Првог светског рата турска вазална држава, ушао је почетком шездесетих година прошлог века у трагичан зачарани војни круг после осмогодишњег грађанског рата у којем је суседна Саудијска Арабија подржавала ројалисте, а Египат председника Гамала Абдела Насера – републиканце.

Почетком јула 2014, је северњачки побуњенички покрет Хути повео грађански рат против крхке централне владе. Овој је у марту 2015, у помоћ оружјем притекла међународна коалиција предвођена Саудијском Арабијом.

Од тада су краљевина и савезници извели више од 22.000 ваздушних напада у покушају да одврате побуњенике. Једна трећина удара била је на невојне објекте – укључујући школе, фабрике и болнице, према подацима из независне организације Јемен пројекат. Према проценама УН, четири милиона лица је расељено, 80 одсто становника зависи од помоћи ради преживљавања.

Јемен, сада најсиромашнија арапска држава се изродила у хаос сукоба и противника које је тешко набројати и протумачити. У земљи на 528.000 квадратних километара бесне најмање три рата.

Поменута војна интервенција међународне коалиције арапских држава против Хута и за повратак владе председника Абду Рабу Мансур Хадија коју признају УН, је, такође, посредно намиривање рачуна Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) са Ираном. У другом, збрканом и вишестраном грађанском рату се обрачунавају сви са свима у покушају да искористе хаос и стекну превласт.

У трећем, Сједињене Америчке Државе предводе ваздушни рат против терористичке Ал Каиде и тзв. Исламске државе (ИД). Ал Каида на Арапском полуострву (АКАП) се у Јемену бори против Хута, владе Јемена и коалиције предвођене Саудијцима. ИД је много мањи од АКАП-а, али је такође изводила самоубилачке нападе и убиства.

Јужни транзициони савет се залаже за независни Јужни Јемен у чему ужива значајну подршку међу оружаним снагама владе Јемена. Многобројне салафистичке групе стриктних ортодоксних муслимана сунита учествују у борби против Хута, али су пружале подршку и АКАП-у.

Иран је једина земља са функционалном амбасадом у Сани под контролом Хута. Савезници Саудијске Арабије тврде како постоје докази да Иран активно снабдева Хуте. Наводно, Иран жели да седи за преговарачким столом ради коначног договора у Јемену.

У Техерану сам од Мохамада Таки Рогханихе, директора Иранског културног центра и уредника дневника на енглеском „Иранске вести”, чуо да тамошњи медији свакодневно извештавају „о ужасном рату који се одвија већ дуже време у Јемену, насупрот ћутању западних медија. Настојимо да човечанство упознамо са трагедијом која се догађа у тој земљи, цивилним жртвама… Одговорно је објављивати чланке о Јемену како би човечанство зауставило такав злочин”.

Неколико месеци касније у Кувајт граду ми је Саад Али Мухамед, главни уредник Кувајтске новинске агенције (КУНА), једног од најцењенијих новинских медија у региону и добар познавалац блискоисточних прилика казао да „Кувајт жели да Иран престане да се меша у унутрашња питања Јемена. Кувајт би волео да види легитимно изабрану владу на власти у Јемену, која управља из земље а не из иностранства”.

Почетак 2022. је обележила нагла ескалација сукоба у Јемену. Само у јануару је било више цивилних жртава него током читаве 2021, а готово сваког сата једна особа је убијена или рањена.

Јемен већ годинама, такође, пати од, по проценама УН, највеће хуманитарне кризе о којој готово нико не расправља. Сада још засењен сукобом у Украјини, Јемен се, према УН, налази се на ивици потпуног колапса. УН су управо тражиле 4,3 милијарде долара за решавање несташице хране у Јемену и спречавање да гладује 19 милиона људи. Но, само 1,3 милијарде долара је прикупљено на конференцији у Женеви.

Јемен већ осећа и економски рат Запада против Русије због Украјине. Криза у Европи ће драматично утицати на приступ Јемена храни и гориву, чинећи невоље још горим.

С обзиром на то да Јемен увози више од 35 одсто пшенице из Русије и Украјине, сукоб у Источној Европи и поремећаји у снабдевању пшеницом довели  су до наглог повећања цене хране за више од 150 одсто. „Милиони јеменских породица не знају како да добију следећи оброк”, рекао је локални представник Међународног Црвеног крста.

Саудијска Арабија је, опет, упозорила како „неће сносити никакву одговорност” за глобалну несташицу нафте јер напади Хута дроновима преко границе на нафтна постројења у краљевини ремете производњу, „сигурност и стабилност снабдевања енергијом на светским тржиштима”. Неуобичајено јасно и оштро упозорење је уследило пошто су нафтом богате земље Залива, укључујући Саудијску Арабију, под притиском нарочито из САД да отворе славине за снабдевање суочене са нестабилношћу тржишта после руске војне интервенције у Украјини.

Уредник и новинар