Прва српска шећерана претворена у депонију

Капије Прве српске шећеране „Димитрије Туцовић” основане далеке 1898. године затворене су деценијама. Чувена Шећерана на Чукарици где се производио кристал и шећер у коцки замандаљена је још 1983, а пре неколико година врата је затворио и велики погон у Падинској скели. Осим што је било доста лоших покушаја приватизације, али и нелегалног заузимања државног земљишта у Падинској скели, овај простор на левој обали Дунава био је напуштен од свих. Сада је, нажалост, постао и дивља депонија.

Иза капија шећеране, како сазнајемо, истовара се комунални и грађевински отпад.

– Грађани су нас звали и рекли да готово свакодневно у кругу Прве српске фабрике шећера „Димитрије Туцовић” у Падинској скели камиони избацују отпад. У круг фабрике је једино могуће ући уз одобрење обезбеђења, а како знамо, све је покривено видео-надзором. Речено нам је да возачи камиона уз одређену новчану накнаду од око 1.000 динара имају могућност да уђу у круг фабрике и тамо истоваре смеће. Све је почело у марту и за десетак дана на неколико места истоварено је око педесетак камиона. Због тога смо о овоме обавестили Секретаријат за инспекцијске послове града – рекао је Зоран Јанковић, из Удружења грађана „Еко- Панчевачки рит”.

Највише смећа, тридесетак камиона, избачено је на око 500 метара од главне капије. Половина отпада је искипована на земљу, а половина у базен с водом. Већа количина отпада налази се код другог улаза у фабрику који није у функцији.

– Из Секретаријата за инспекцијске послове рекли су да су инспектори за заштиту животне средине 21. марта излазили на терен и да су одређене количине отпада затекли у оквиру комплекса, али ван њега, уз ограду. И они су казали да је простор под надзором чувара. Како стоји у одговорима које су нам послали, радник обезбеђења кога су затекли тамо напоменуо им је да су чувари више пута осујетили покушаје истоварања смећа из камиона и да је таква ситуација последњи пут спречена у јануару. Тај радник им је такође рекао и да се гомиле отпада у кругу фабрике налазе годинама. У тренутку када је инспекција била у фабрици није било камиона са отпадом па због тога они нису могли да примене прописе из Закона о управљању отпадом и других сродних закона из тог домена – каже Јанковић и истиче да ће се удружење због овог проблема обратити и полицији.

Надамо се да ће полиција спровести детаљнију истрагу и утврдити шта се тачно дешавало на овој локацији. Да ли је истина да камиони натоварени смећем улазе у круг фабрике, када и под којим околностима, и да ли је избачено смеће у кругу фабрике ту смештено годинама.

По закону о кретању отпада, правна лица требало би да склопе уговоре са лиценцираним оператерима или ЈКП „Градска чистоћа” да би им они уклањали отпад. У случају да то раде приватна лица они могу ангажовати „Градску чистоћу” да отпад преузме од њих како би он био прослеђен где треба – на нову градску санитарну депонију. Изгледа да многи заобилазе све законске процедуре и отпад за „једну црвену”, без икаквих санкција, избацују где им се ћефне.

 Фабрика на истом месту четири деценије

Погон Индустрије шећера и врења „Димитрије Туцовић”, наследника Прве српске шећеране, отворен је у Падинској скели 1982. године после затварања фабрике на Чукарици одакле је пренет и део опреме. Дневни капацитет прераде шећерне репе у Падинској скели био је више од 6.000 тона. Фабрика је имала сопствену енергану на гас и мазут, трафостаницу, бетонске базене, магацине, силосе, административну зграду и ресторан, а били су прикључени на друмску и железничку мрежу. У близини ње се налазило око 80.000 хектара обрадиве земље на којој се узгајала шећерна репа.

Фабрика је отишла у стечај 2007. године по одлуци Трговинског суда. Од тада је покушано да се шећерана и на Чукарици и у Падинској скели прода у пакету, али се то није остварило. Објекат Шећеране на Чукарици је заштићен и постаће културни центар.