Одштета за дан у затвору и до 120 евра

Приликом одмеравања висине накнаде правоснажно ослобођенима за време проведено иза решетака, у обзир се узимају бројни фактори – од услова у притвору, до врсте кривичног дела која је оштећеном била стављена на теретПосле одлуке Врховног касационог суда да поништи правоснажну пресуду којом је фудбалски судија Срђан Обрадовић био осуђен на годину дана због злоупотребе службеног положаја и ослободи га одговорности, овај спортски радник има законско право да од државе тражи накнаду. Не зато што је осуђен, па ослобођен, већ зато што је током истраге која је вођена против њега, у притвору неосновано провео 29 дана.

Могућност наплате штете због неоснованог притвора има и бизнисмен Мирослав Мишковић, који је правоснажном пресудом Апелационог суда у Београду ослобођен одговорности за утају пореза. Власник „Делта холдинга” је од хапшења у децембру 2012. године, у притвору провео седам месеци. Имаће је и припадници МУП-а Милан Думановић и Младен Трбовић уколико другостепени суд потврди ослобађајућу пресуду која им је изречена протеклог петка.

У Државном правобранилаштву које током судског поступка заступа интересе државе, наводе да је прошле године поднето 82 тужбе за накнаду материјалне и нематеријалне штете проистекле из неоснованог лишења слободе.

Да би остварили право на накнаду, они који подносе захтев најпре треба да се обрате Министарству правде. У захтеву, подносилац треба да наведе износ за који сматра да је адекватан за нанету штету.

Ресорно министарство, односно његова комисија која одлучује о поднетим захтевима, дужно је да подносиоцу одговори у року од три месеца од подношења захтева. Уколико чланови комисије сматрају да је опредељени износ неадекватан они предлажу други. Ако подносилац захтева и министарство не постигну договор, о висини накнаде – одлучује суд.

У Државном правобранилаштву кажу да за прошлу годину нема правноснажних одлука у овим предметима и да не могу да говоре о износима који су досуђивани.

– Током 2019. донете су 23 правоснажне судске одлуке. Најнижи досуђени износ по дану био је 2.190,48 динара, док је највиши био 10.000 динара. Просечно је у овој години исплаћено 5.612,22 динара – наводи се у писаним одговорима који су „Политици” достављени из правобранилаштва.

Следеће, 2020. године, најнижи досуђени износ за неосновано лишење слободе по дану био је 1.937,32 динара, а највиши 14.500 динара.

Накнада нематеријалне штете, напомињу у Државном правобранилаштву, представља сатисфакцију којом се ублажавају поремећаји у психофизичкој сфери оштећеног.

– За овај вид штете најрелевантнији фактори су време проведено у притвору, услови боравка и хуманост, односно нехуманост затворских услова, понашање затворског особља, наношење вербалних и реалних увреда и тортуре, недостатак радног ангажовања и друге околности у вези са боравком у затворским условима – наводе из правобранилаштва.

На висину накнаде утиче и врста кривичног дела која је оштећеном стављена на терет, односно да ли је реч о делу које наилази и на посебну моралну осуду и презир средине, углед који је оштећени уживао пре неоснованог лишења слободе. На одмеравање висине накнаде утиче и коришћење средстава рехабилитације и чињеница да ли је оштећени захтевао објављивање пресуде на основу саопштења после неоправданог притвора или неосноване осуде, животна доб особе која је неосновано лишена слободе и њено породично стање, занимање, друштвена активност, ранији живот, неосуђиваност, односно осуђиваност, ограничење у напредовању у служби, прекинуто школовање, омаловажавање или неприхватање у месту пребивалишта и радној средини, као и друге околности.

Неспорно је да највећи утицај има ранија осуђиваност оштећеног, што је сасвим оправдано, јер је његов ранији живот био недоличан, друштвено неприхватљив и наилазио на моралну осуду, па евентуално поновно притварање такве особе не наилази на додатну моралну осуду средине нити додатно нарушавање угледа у мери већој од оне која је већ раније наступила.

– Висина накнаде нематеријалне штете треба да зависи и од економског стања друштва у коме се досуђује, те чињенице да почетни поступак државних органа, спровођење истраге и притвор није био незаконит, представљају такође фактор који утиче на одмеравање висине накнаде. То, наравно, никако не значи да неспорна законитост одређивања притвора може да утиче на основ права на накнаду штете – наводе из правобранилаштва.

И сам законодавац је због значаја заштићеног добра, као што су права личности која се као таква јемче Уставом, право на накнаду штете због неоснованог лишења слободе и неосноване осуде, утврдио као објективну одговорност државе без обзира на кривицу.

Марина Андрејић (50) из Мајиловца код Великог Градишта провела је у притвору 703 дана због сумње да је 2010. године на њиви, мотиком, убила сина Ђорђа (13). Иако је од државе тражила десет милиона динара одштете, добила је само два. Новац јој, како је рекла, није битан јер и даље не зна шта је са њеним сином.

Андрејевићеву је Виши суд у Пожаревцу у два наврата осудио на по 20 година затвора, али је другостепени суд, због недостатка доказа, донео ослобађајућу пресуду.

По изласку из притвора, она је пожаревачком Вишем суду поднела захтев за накнаду штете, али је одбијена уз образложење да је сама крива за одуговлачење поступка и трајање притвора – јер је мењала исказе.