Ускоро кликом до електронске читуље

У претходне три године, због пандемије, многи нису могли на достојанствен начин да се опросте од преминулих, да обиђу гробове најмилијих, брину о њима, положе цвеће, запале свећу… Због тога је Јавно комунално предузеће „Погребне услуге” однедавно увело онлајн начин плаћања накнада за закуп и одржавање гробних места, наручивање цветних аранжмана, контролу уплата за гробна места... Али, како каже Владан Ђукић, в. д. директора овог предузећа, то је само почетак.

– Ради се о још неколико пројеката дигитализације услуга, а један од њих је веб-портал за објављивање електронских читуља. Oн ће садржати и локацију сваког гробног места како би се људи лакше снашли. Веб-портал Е-читуља ће омогућити грађанима и да на мејл добију линк који могу да поделе (СМС, мејл, Вибер, Фејсбук...) и на тај начин обавесте рођаке и пријатеље о губитку најмилијих – каже Ђукић.

Владан Ђукић (Фото: Б. Васиљевић)

Ради се и на повезивању са погребним предузећима у локалним самоуправама широм Србије, како би се е-читуље објављивале на најпосећенијим медијским порталима.

– Започели смо и врло важан пројекат мапирања свих гробних места на гробљима у нашој надлежности, унапређење база података и израду апликације која ће омогућити грађанима лакше проналажење гробних места, али и наручивање и полагање цвећа и паљење свећа у њихово име, као и уговарање осталих услуга. Да би људи били сигурни да је, рецимо, цвеће положено или запаљена свећа, тај чин ће бити фотографисан и фотографија прослеђена наручиоцу. То ће много значити нашим људима овде, а посебно у дијаспори – истиче Ђукић.

Због познатих околности у претходне две године, повећан је и број сахрана и кремација. Прошле године обављено је 18.182 укопа и кремације, а у току 2020 – 15.335. Од десет највећих престоничких гробаља, Лешће, Орловача, Нова Бежанија и Збег имају статус „отворених”, где се сахране могу обављати у нова гробна места. На преосталих шест „затворених” гробаља (Ново гробље, Топчидер, Земунско, Централно, Бањичко и гробље Стара Бежанија), сахране се обављају у постојећа гробна места и гробнице. У граду постоји још око 180 гробаља о којима се старају локалне самоуправе. Ипак, гледајући на смртност, поставља се питање да ли на нашим гробљима има довољно места за сахрањивање.

– Са овим проблемом суочава се већина светских метропола, посебно од појаве вируса корона. Београд је и пре неколико година планирао изградњу неколико почивалишта да би се у годинама које долазе омогућило уредно сахрањивање. Предвиђена је изградња четири гробља: Лешће 2, Бежанија 2, у Калуђерици и Батајници. Нека су у фази пројектовања, а за нека се прикупља пројектна документација. За гробље у Калуђерици изграђени су приступни пут и паркинг, а у току је добијање локацијских услова. Очекује се да ће изградња овог гробља почети у другој половини ове године – рекао је Ђукић који је на место в. д. директора „Погребних услуга” дошао у октобру. Пре тога је, између осталог, био један од помоћника градоначелника, одборник у Скупштини града и Новом Београду, у Министарству одбране и Ратном ваздухопловству у суперсоничној авијацији... Један је од малобројних који иза себе имају године летења на МиГ-у 21 и 15 генерација пилота које је обучио летењу.

Одржавање споменика искључива обавеза корисника

Недавно се појавио снимак на коме се види да су поједини надгробни споменици на Новом гробљу поломљени услед крађе.
– Сва наша гробља имају сталне теренске контролоре. Она се затварају у 19 часова, односно у 18 од 1. октобра до 31. марта, чувари на капијама су 24 часа, а уведен је и видео-надзор на свим гробљима сходно техничким могућностима. Појачана је и контрола радника служби обезбеђења да би се број крађа смањио на најмању могућу меру – каже Владан Ђукић.

Брига о стабилности и безбедности надгробних обележја је, истиче, значајна, посебно на старијим гробљима (Ново, Централно, Топчидерско и Земунско).

– У претходних десетак година знатно се технички напредовало у решавању проблема нестабилних и небезбедних споменика. Сада се користе шипови, који обезбеђују њихову дуготрајну стабилизацију. Организовали смо и низ акција у којима смо позивали кориснике на заједничко учешће у решавању проблема око санација надгробних обележја. Одзив је, нажалост, био између 10 до 15 одсто. С обзиром на прописе, једино што наше предузеће може да учини у случају нестабилних споменика који угрожавају како суседне споменике тако и посетиоце јесте да положи небезбедна надгробна обележја и о томе писмено обавести корисника – рекао је Ђукић.Накнада од 1.000 до 6.000 динара

Накнада за уређење и одржавање гробља на годишњем нивоу износи од око 1.000 до око 6.000 динара, у зависности од врсте гробног места, и укључује: опремање простора за сахрањивање, уређивање, опремање и одржавање објеката и уређаја на гробљу који служе за обављање погребне услуге (крематоријум, капеле, чуварске кућице…), одржавање зеленила, путева и стаза унутар гробља, расвете, чистоће и реда на гробљу, уклањање снега и леда, а не одржавање појединачних гробних места и надгробних обележја, што је искључива обавеза корисника.