Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто су Украјинци „идеални мигранти”

У Загребу, као и осталом делу Европе, другачије третирају избеглице из Украјине у односу на оне који су стизали из арапских или афричких држава
Украјина са усташким словом "U": графит у Загребу (Фото "Новости"/Јовица Дробњак)

Специјално за „Политику”

Загреб – У Хрватску је из Украјине, према последњим подацима, избегло око 11.000 људи, али се ови бројеви мењају из дана у дан. Држава је предузела врло конкретне мере да их збрине и олакша им интеграцију у хрватско друштво. Пратећи први пут донету одлуку Европске уније да омогући привремену заштиту избеглицама, и хрватска влада је 7. марта донела Одлуку о увођењу привремене заштите у Хрватској за расељене особе из Украјине. На тај начин желе да, како је речено у влади, омогуће не само смештај већ и здравствену заштиту и укључивање ових људи на тржиште рада, а деце у предшколски и школски систем. Укратко, достојанствен живот у новој земљи.

Још се не зна прецизно колико је људи у Хрватској само у транзиту, а колико ће њих остати, али су званичници саопштили да је у овом тренутку држава спремна да прихватити око 20.000 људи. Дакле, готово двоструко више у односу на тренутни број. Засад постоје три прихватна центра, у којима су Украјинци смештени до 48 сати, док не обаве папирологију, здравствени преглед и све друго што је неопходно. Онда се упућују или у приватни смештај или у неки од 33 колективна центра која се налазе на територији читаве Хрватске – од Истре, Брача, Нове Градишке, Вуковара...

Нису, као што је то био случај с прошлим избегличким таласом, концентрисани само у једном или у два града. Уз то, држава плаћа смештај и режије избеглицама у приватним становима. Власницима који своје некретнине уступе за смештај избеглица исплаћиваће се накнада од око 3.600 куна месечно (око 475 евра). Све су ово врло конкретни потези усмерени на помоћ избеглицама из Украјине, али и кораци који раније нису били предузимани када су неке друге избеглице долазиле у ову земљу.

„Имамо среће да нисмо држава на граници, него људи практично ’капљу’. Они сви долазе у приватном аранжману, било преко невладиних организација које организују превоз, било самостално. У том смислу овај први прихват функционише добро јер није велики притисак”, оцењује у разговору за „Политику” Иван Блажевић, директор Фондације „Солидарна”, која је уз МУП, Цивилну заштиту, Црвени крст, УНХЦР и невладине организације члан националне координације за укључивање избеглица у друштво.

Скуп подршке Украјини у Загребу (Фото EPA-EFE/A.Bat)

Фондација „Солидарна” једно је од најактивнијих удружења које брине о конкретним потребама избеглица. Од учења језика, пружања подршке приликом запошљавања, преквалификација, доквалификација, пружања психолошке помоћи, помоћи при плаћању кирије за изнајмљени смештај... Основали су и засебан фонд за хуманитарну помоћ, у оквиру којег је за првих 10 дана прикупљено око 30.000 евра.

Уз велику бригу и солидарност коју су показали грађани Хрватске у пружању помоћи избеглицама из Украјине, административне перипетије и даље у великој мери компликују њихову интеграцију у друштво.

„Највећи проблем ће бити код запошљавања јер немамо јасну и једноставну процедуру за признање квалификација или нострификацију диплома. Имамо, рецимо, једног хирурга који је смештен у Карлобагу. Око 60 километара даље, у Госпићу, недостаје доктора, али не може се човеку дати да ради на основу слике у белом мантилу. Морамо смислити процес да се диплома призна. Италија је након 2015. године осмислила једноставан модел тестирања знања, па имамо прилику да видимо њихов пример. Али то се мора брзо радити јер у првом таласу долазе људи који имају више новца. Сиротиња долази последња. А и они који имају нешто пара ускоро ће их потрошити”, каже Блажевић.

Без обзира на велики број колективних центара, распрострањених на територији читаве државе, тренутно се више од 80 одсто избеглица налази у некој врсти приватног смештаја.

„Људи иду тамо где већ имају већ неку фамилију или познанике. У Хрватској постоји и украјинска заједница, људи, поготово они имућнији, имали су и неке некретнине на мору, неке своје бизнисе”, објашњава Блажевић.

Све то није био случај у прошлом избегличком таласу који је обухватио и простор Хрватске. Избегличка рута се знатно разликовала за избеглице које су долазиле из Сирије, Авганистана, Ирака, Јемена… Међутим, разлике у приступу избеглицама из Украјине и Сирије више су него евидентне. Наш саговорник оцењује да је један од разлога првенствено страх.

„Људи осећају да им је овај рат пред вратима и боје се да ће се прелити на све нас. Друга ствар, осећамо се ближим Украјинцима првенствено због боје коже и вере. Поред тога, уписује се и некаква национална митологија, па се Украјинци упоређују с Хрватима, а Руси са Србима. Примећујем да се доста људи у Хрватској заиста ретрауматизује, враћају им се ствари из последњег рата код нас. А то до сада није био случај”, закључује директор Фондације „Солидарна”.

Политички аналитичар Жарко Пуховски сматра да се о двоструким стандардима кад је у питању прихват избеглица још не говори много јер је Хрватска и даље „у еуфорији подршке нападнутој Украјини”.

„То није толико хрватски проблем колико, пре свега, за Мађарску, Пољску и балтичке државе, које су се радикално супротстављале свакој интеграцији, уопште прихватању, а камоли интеграцији избеглица пре неколико година, а сада су у првим редовима подршке избеглицама из Украјине. То показује да је, нажалост, барем делом у праву Виктор Орбан кад говори о хришћанским елементима европске прошлости и садашњости, које садашње власти, како он то каже, сматрају недовољно важнима. Наглашавам – нажалост јер очито да ти таласи дугог трајања, како су рекли стари историчари, и даље делују, да се и даље ’иноверци’ ређе прихватају него они који су макар и приближно наше вере, а то значи хришћанске, или су барем наше расе. Очито да Европа и даље има тај проблем”, каже Пуховски за „Политику”.

Резултати прошлогодишњег пописа становништва показали су да је Хрватску задесио тзв. демографски слом. Многи у овој новонасталој ситуацији виде и могућност да се демографска слика Хрватске на својеврстан начин поправи. Мало ко се усуђује да то отворено и каже, попут рецимо демографа Стјепана Штерца, који је недавно изјавио да су „Украјинци идеални мигранти за развијени европски свет, али и за саму Хрватску”.

„Хрватска је доживела шок открићем колико нас ’мало има’. У том очају због депопулације сигурно да ће се освешћено радити на надомештању досадашњег становништва које је отишло и вероватно се неће враћати становништвом које би дошло из Украјине”, сматра Пуховски.

Он каже и да треба да будемо срећни што се барем сада помаже овим избеглицама, али то само показује колико је непријатно упоредити садашње понашање са оним што се догађало пре пет-шест година и колико још посла имају пред собом они који заиста желе да од Европе направе пристојну заједницу држава која није само формално постимперијалистичка него и заиста заступа неке нове вредности.

 

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Voja
Zato što su beli i hrišćani. Da nisu, ne bi ih pustili ni u Mađarsku ni u Poljsku, a kamoli dalje...
Boža
Evropske vrednosti na delu.
Det
Ukrainske izbeglice su >90% zene i deca. Muskarcima izmedju 18 i 60 godina je zabranjen izlazak iz zemlje.
СЛОБОДАН
У Хрватску долазе пре свега унијати, паписти, којих је већ било у неким деловима Хрватске као и у Србији где их има највише око Руског Крстура. Они нису класичне избеглице јер се рат у Украјини води пре свега против војних објеката и већина није претрпела никаву ратну штету и увећини матерњи језик им је руски. Ово су економске избеглице, јер је Украјина најсиромашнија земља Европе. Њима се, из политичких разлога, признаје статус прогнаника!
Бранко Ср'б Козаковић
Зашто је ова вест морала бити илустрована на овај начин? Порука која се шаље првом, насловном, сликом је веома широка и прилично тенденциозна, а притом не одговара теми. Усташизација украјинских прилика је једна од матрица највишег реда руботске пропаганде, која је наравно усмерена на каналисање мржње, инжењеринг осећања Срба. Текст се не односи на усташе,нити овај графит прати тему - настао је недавно као вид дегенерисаног самоодноса Хрватах и сопствене пројекције на Украјину. Чему увек отров?
iva
Zato sto svaka ptica svome jatu leti. A ovi su slicni kao jaje jajetu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.