Колинда или Рама уместо Столтенберга на челу НАТО-а

НАТО, суочен са многим изазовима, конфронтацијом са Русијом, повећањем војног буџета, разматра ко би на положају генералног секретара ове алијансе заменио Јенса Столтенберга, ком у септембру 2023. истиче мандат. 

Међу партнерима у Атлантском савезу постоји уверење да после 73 године коначно једна жена треба да преузме челно место западног војног-политичког савеза.

Нова личност на челу НАТО ће бити изабрана у септембру, на самиту у Мадриду, а углавном је неподељени став атлантских савезника да то мора бити у политичким и геополитичким пословима „искусан Европљанин, односно Европљанка“.

Виђени кандидати су бивша британска премијерка Тереза Меј, некадашња челница Службе за безбедност и спољне послове Европске уније Федерика Могерини, немачка министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер, а ту су још три кандидаткиње са истока Европе, бивша председница Литваније Далија Грибаускајте, председница Естоније Керсти Каљулаи и бивша председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић. Све кандидаткиње неформално имају предности и мане.

Тереза Меј има предност јер има важно искуство као председница владе, али „мана” јој је то што Велика Британија више није чланица Европске уније, а што би могло да изазове неспоразуме кад ЕУ жели да развије заједничку одбрамбену и безбедносну политику, чему се противила Велика Британија док је била чланица ЕУ.

У игри је и име Федерика Могерини којој не иду у прилог критике на рачун вођења спољне политике ЕУ, а за Анегрет Крамп-Каренбауер представља приличан проблем то што је на челу Европске комисије такође Немица, Урсула фон дер Лејен, а ниједна од њих није била председница владе.

Немачка аналитичарка Сузана Стариков навела је да би Јенса Столтенберга, на месту генералног секретара НАТО, могао да замени премијер Албаније Еди Рама. Он се не „уклапа” у шему да на челу буде припадница женског пола, а и даље је на челу владе Албаније, тако да би морао да заврши мандат.

Она је на Твитеру написала да су Сједињене Америчке Државе посебно инсистирале на избору следећег генералног секретара НАТО међу новим чланицама НАТО. Кандидати су премијерка Естоније Каја Калас и премијер Албаније Еди Рама, написала је Стариков.

Кандидат Хрватске, бивша председница Колинда Грабар Китаровић помиње се као озбиљна кандидаткиња. Њу гура амерички лоби, али и Раму, па је питање ко ту има већи утицај.

Грабар Китаровић је хрватски члан Међународног олимпијског комитета. Има искуство у НАТО, била је помоћница главног секретара за јавну дипломатију, и док је била председница Хрватске агитовала је да мале земље чланице више издвајају за војни буџет. Колинда је блиска Америци, била је и хрватска амбасадорка у Вашингтону.

Сама Колинда Грабар Китаровић откако је изгубила изборе од Зорана Милановића ретко се појављује у јавности, али се о њеној кандидатури разговарало, то је једино сигурно. Хрватски премијер Андреј Пленковић каже да би подржали њену кандидатуру, али да су то засада само наговештаји, ништа званично.

Сама Колинда се и као хрватска председница радо сликала у војној униформи, па и са оружјем у руци, а сада довршава и докторат на тему међународних односа, где се наравно спомиње и улога НАТО. Као врховна заповедница хрватских оружаних снага заговарала је одлазак хрватских војника у разне НАТО мисије, међу којима и на Косово и Метохију.

Предност Грабар-Китаровић је њена биографија у којој се, међу осталим, наводи искуство рада у НАТО. Била је помоћница главног секретара за јавну дипломатију од 2011. до 2014. године, такође прва жена на тој дужности. Колинда Грабар-Китаровић дала је велики интервју за шведски дневни лист Дагенс Нyхетер који је представио као жену „која може да постане нова главна секретарка НАТО-а". Њено име, наводи лист, често се спомиње први нагађању ко ће да наследи Јенса Столтенберга.

Колинда је изјавила да је почаствована што је медији спомињу као фаворита за наследницу шефа НАТО пакта.

Остаје да се сачека крај септембра и види ко ће преузети вођење овог војног савеза. Функција генералног секретара јесте важна али у савезу има више структура који доносе одлуке, нарочито оне најважније.