Kolinda ili Rama umesto Stoltenberga na čelu NATO-a

NATO, suočen sa mnogim izazovima, konfrontacijom sa Rusijom, povećanjem vojnog budžeta, razmatra ko bi na položaju generalnog sekretara ove alijanse zamenio Jensa Stoltenberga, kom u septembru 2023. ističe mandat. 

Među partnerima u Atlantskom savezu postoji uverenje da posle 73 godine konačno jedna žena treba da preuzme čelno mesto zapadnog vojnog-političkog saveza.

Nova ličnost na čelu NATO će biti izabrana u septembru, na samitu u Madridu, a uglavnom je nepodeljeni stav atlantskih saveznika da to mora biti u političkim i geopolitičkim poslovima „iskusan Evropljanin, odnosno Evropljanka“.

Viđeni kandidati su bivša britanska premijerka Tereza Mej, nekadašnja čelnica Službe za bezbednost i spoljne poslove Evropske unije Federika Mogerini, nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer, a tu su još tri kandidatkinje sa istoka Evrope, bivša predsednica Litvanije Dalija Gribauskajte, predsednica Estonije Kersti Kaljulai i bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović. Sve kandidatkinje neformalno imaju prednosti i mane.

Tereza Mej ima prednost jer ima važno iskustvo kao predsednica vlade, ali „mana” joj je to što Velika Britanija više nije članica Evropske unije, a što bi moglo da izazove nesporazume kad EU želi da razvije zajedničku odbrambenu i bezbednosnu politiku, čemu se protivila Velika Britanija dok je bila članica EU.

U igri je i ime Federika Mogerini kojoj ne idu u prilog kritike na račun vođenja spoljne politike EU, a za Anegret Kramp-Karenbauer predstavlja priličan problem to što je na čelu Evropske komisije takođe Nemica, Ursula fon der Lejen, a nijedna od njih nije bila predsednica vlade.

Nemačka analitičarka Suzana Starikov navela je da bi Jensa Stoltenberga, na mestu generalnog sekretara NATO, mogao da zameni premijer Albanije Edi Rama. On se ne „uklapa” u šemu da na čelu bude pripadnica ženskog pola, a i dalje je na čelu vlade Albanije, tako da bi morao da završi mandat.

Ona je na Tviteru napisala da su Sjedinjene Američke Države posebno insistirale na izboru sledećeg generalnog sekretara NATO među novim članicama NATO. Kandidati su premijerka Estonije Kaja Kalas i premijer Albanije Edi Rama, napisala je Starikov.

Kandidat Hrvatske, bivša predsednica Kolinda Grabar Kitarović pominje se kao ozbiljna kandidatkinja. Nju gura američki lobi, ali i Ramu, pa je pitanje ko tu ima veći uticaj.

Grabar Kitarović je hrvatski član Međunarodnog olimpijskog komiteta. Ima iskustvo u NATO, bila je pomoćnica glavnog sekretara za javnu diplomatiju, i dok je bila predsednica Hrvatske agitovala je da male zemlje članice više izdvajaju za vojni budžet. Kolinda je bliska Americi, bila je i hrvatska ambasadorka u Vašingtonu.

Sama Kolinda Grabar Kitarović otkako je izgubila izbore od Zorana Milanovića retko se pojavljuje u javnosti, ali se o njenoj kandidaturi razgovaralo, to je jedino sigurno. Hrvatski premijer Andrej Plenković kaže da bi podržali njenu kandidaturu, ali da su to zasada samo nagoveštaji, ništa zvanično.

Sama Kolinda se i kao hrvatska predsednica rado slikala u vojnoj uniformi, pa i sa oružjem u ruci, a sada dovršava i doktorat na temu međunarodnih odnosa, gde se naravno spominje i uloga NATO. Kao vrhovna zapovednica hrvatskih oružanih snaga zagovarala je odlazak hrvatskih vojnika u razne NATO misije, među kojima i na Kosovo i Metohiju.

Prednost Grabar-Kitarović je njena biografija u kojoj se, među ostalim, navodi iskustvo rada u NATO. Bila je pomoćnica glavnog sekretara za javnu diplomatiju od 2011. do 2014. godine, takođe prva žena na toj dužnosti. Kolinda Grabar-Kitarović dala je veliki intervju za švedski dnevni list Dagens Nyheter koji je predstavio kao ženu „koja može da postane nova glavna sekretarka NATO-a". Njeno ime, navodi list, često se spominje prvi nagađanju ko će da nasledi Jensa Stoltenberga.

Kolinda je izjavila da je počastvovana što je mediji spominju kao favorita za naslednicu šefa NATO pakta.

Ostaje da se sačeka kraj septembra i vidi ko će preuzeti vođenje ovog vojnog saveza. Funkcija generalnog sekretara jeste važna ali u savezu ima više struktura koji donose odluke, naročito one najvažnije.