Њујорк као инспирација

Једно од најпријатнијих изненађења недавно завршеног „Грин феста” био је наступ данског дуа „Рејвонетс”. Овај састав, који чине Суне Роз Вагнер и Шарин Фу, иза себе има четири албума и у Београд су дошли у оквиру турнеје на којој промовишу последњу плочу „Lust, Lust, Lust”. Иако њихов први концерт у Београдској арени није привукао очекиван број посетилаца, они коју су присуствовали свирци Данаца имали су, углавном, само речи хвале за њихов наступ и музички израз. Многи у публици су и коментарисали да би њихов звук, који је прави микс новог и старог у музици, био прикладнији за неки мањи концертни простор.

Непосредно пред наступ у оквиру „Грин феста” фронтмен „Рејвонетса” Суне Роз Вагнер одвојио је време за „Политику” и у разговору нам признао да је био веома узбуђен због првог гостовања у нашој земљи.

– Не знам зашто, али дуго смо желели да свирамо баш у Србији. Зато наступ у Београду и сматрам врхунцем наше летње турнеје.

Нису баш имали много времена да виде Београд, јер су били заузети припремама за концерт на „Грин фесту”. Иако су у наш град долетели из Њујорка, певач и гитариста „Рејвонетса” успео је да окуси чари ноћног живота Београда. Признао нам је да се добро провео, али се и пожалио што није имао више времена да боље упозна наш град.

Иако су из Данске, чланови овог дуа живе у Њујорку. О одлуци да напусте родну земљу и преселе се у Велику јабуку, Суне Роз Вагнер каже:

– Одувек ми се свиђао Њујорк. Сматрам да је то фантастичан град. Живим тамо већ пет година и волим Њујорк зато што има од свега понешто. Веома је европски и уопште га не сматрам делом Америке. Када путујеш по САД, тек онда схватиш шта је заправо Америка. А то ме на привлачи. Њујорк је 50 одсто Америка, а 50 одсто Европа, и има оно што је најбоље од та два света.

На питање како дефинише музику свог састава, који често карактеришу као ноизпоп, поп-рок, сурфпоп, истиче:

– То је поп музика, јер је нама најважнија мелодија. А суштина попа јесте да имаш привлачне мелодије. То је оно чему ми тежимо. Тек онда можемо да причамо о томе да ли је у питању ноизпоп, поп-рок или алтернативни поп. Али, то је свакако поп музика.

О томе како реагују када њихове песме пореде са музичким стваралаштвом Бадија Холија или „Еверли брадерса”, Вагнер прича:

– Мислим да је то сјајно, јер су управо ти одлични музичари највише утицали на наш рад. Када нам неко каже да личимо на групу „Еверли брадерс”, Бадија Холија, „Суисајд” или „Велвет андерграунд”, то је част, јер ако публика која воли те музичаре дође на наш концерт, дефинитивно ћемо им се свидети. Увериће се да су то наши утицаји и ја сам поносан када нас пореде са њима.

Магазини „Ролингстоун” и „Кју” окарактерисали су звук групе „Рејвонетс” као „следећи талас” у савременој музици.

– То је добра одредница. Волим када неко разуме наш рад. Иако старија музика има велики утицај на оно што радимо, ми смо и веома модеран бенд. Волимо електронску музику и користимо доста електронике у нашем раду. Желимо да будемо модеран електронски бенд, али са поп сензибилитетом какав су имале групе из педесетих и шездесетих година.

Последњи албум овог данског дуа под називом „Lust, Lust, Lust” објављен је крајем прошле године. Ово лето, према речима нашег саговорника, користе за концертну промоцију нове плоче.

– До краја лета свираћемо углавном на фестивалима, а када се крајем августа вратим у Њујорк поново почињем да пишем и компонујем. Планирамо да објавимо три И Пи -ја до краја године. То ће, практично, бити нови албум, јер ће се на њима наћи 12 нових песама. Плоча „Lust, Lust, Lust” је тек ове године изашла у САД, а до Божића ће изаћи још та три издања. На крају ће испасти да смо 2008. године објавили два албума. Мислим да тако и треба да се ради, јер музичка индустрија данас функционише тако да не мораш да чекаш пуне две године да би објавио нови албум. Фанови стално желе нову музику и, што им више даш, они су срећнији. Ми својим обожаваоцима желимо да пружимо шансу да чују што више нове музике и немамо проблема са писањем песама или снимањем албума. Ево, ја, на пример, пишем по четири песме у једном дану. А и тако имамо више песама које можемо да изводимо уживо. Просто, желимо да правимо много нове музике.

На питање да ли би се једнога дана вратио у Данску, Суне Роз Вагнер на крају одговара:

Не знам, можда ћу се вратити када остарим. Волим Данску, јер је дивна земља. Волим и Копенхаген, јер је фантастичан град, али у овом тренутку занимљивије ми је да живим у Њујорку. Просто, тамо се дешава много више ствари из којих лако црпим инспирацију.