Елитни туризам без елите

Тиват – Званична државна оријентација на елитни туризам, увођење еколошке таксе, забрана уношења хране, високе цене, лоше водоснабдевање, грађевински радови, само су неки од читаве лепезе разлога због чега туристички радници у Црној Гори бележе овог лета слабије резултате. Након почетног негирања и сакривања иза званичне статистике, хотелијери и туристички посленици све гласније изражавају незадовољство начином припреме сезоне од стране ресорног Министарства и националне туристичке организације.

„Реално гледајући доста је мање туриста. Срећом имам неке аранжмане преко будванске агенције. Из Тивта имамо барем 50 одсто туриста мање него прошлог лета”, каже скипер туристичког брода „Водена кочија” и члан црногорског туристичког удружења, Рајко Чавор. Он истиче да је у припреми сезоне направљено доста грешака. „Све што се уговара у туризму мора да буде у октобру. Првог јуна не могу се доносити никакве кључне одлуке. То је основни разлог”, сматра наш саговорник. 

Са таквим ставовима сагласан је и Бато Јоветић власник једног од најпопуларнијих тиватских кафеа, „Ривас”. „Сезона је слабија него прошле године и до 20 одсто, али то не значи да је пропала. Црногорски туризам задржаће тенденцију раста ако не поновимо овогодишње грешке. Морамо се опаметити па ће следеће године бити боље. У невреме не треба уводити таксе ни лимитирати људима уношење хране. Ако их лимитирамо то треба урадити на неки лепши начин и не пред саму сезону. И друге земље имају закон да се не уноси храна, али се то не ради на сва звона и пред почетак сезоне. Такве одлуке довеле су до тога да су туристи из Србије заобишли ово тржиште”, каже тиватски угоститељ.

Иако истичу да је захваљујући раније закљученим аранжманима задржан прошлогодишњи ниво посете, у менаџменту тиватских хотелских предузећа „Приморје” и „Мимоза” кажу да су евидентне мање гужве. „Да ли ће сезона бити спасена зависи од августа”, очекују хотелијери.

Уколико би смештајни капацитети били попуњенији него што су сада, Црна Гора као туристичка дестинација би доживела крах, сматра туризмолог проф. др Миленко Пасиновић из Котора. Он каже да је чињеница да је овогодишња сезона бројчано сиромашнија од претходне. „Нисам незадовољан, али верујем и да када би дошао онолики број гостију колики капацитет поседујемо, рачунајући званичне и незваничне, био би то крај, односно врх животног циклуса наше дестинације”, каже Пасиновић. Он истиче да је простор преоптерећен изградњом нових капацитета и да вансмештајни стандарди нису пратили оне који се односе на смештај.

„На то указује смањени комфор на плажама као и стање паркинга, рестрикције воде и струје. Управо је повољно што нам сви капацитети нису попуњени јер би то произвело много више од садашњих примедби”, сматра један од оснивача Факултета за Туризам и хотелијерство у Котору. Са друге стране и туризмолози су сагласни са званичним ставом министарства да се успешност сезоне не мери само бројем туриста. „Туристичку сезону, односно њену успешност не меримо бројем туриста, тј. физичким обимом промета него финансијским ефектима и то је мишљење које дубоко носим у себи, а које сам годинама настојао да усадим својим студентима”, закључује др Пасиновић.