Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: МЕТЕОРОЛОГИЈА, КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ И СУКОБ У УКРАЈИНИ

Опоравак природе није потрајао

У првим месецима након што је избила пандемија короне и уведен карантин, драстично је смањен међународни саобраћај, заустављена су индустријска постројења и експлоатација руда, мерења су показала да је ниво загађења животне средине опао, али сада се све вратило на старо
(Фото А. Васиљевић)

Житељи Србије и неких других земаља у окружењу били су запањени кад су, једног од ових мартовских јутара, открили да су њихови балкони, улице, паркови, тргови и паркирана возила преко ноћи постали наранџасти – прекривени пудерастим прахом који се, додуше, лако уклањао, али је ипак изазвао подозрење, па и страх, с обзиром на сукоб који се води у Украјини, а тамо бомбе падају око нуклеарних електрана.

Уследило је званично саопштење метеоролога: реч је о песку из Сахаре, који су снажни ветрови донели до европског копна, као што се повремено дешавало и раније. Друштвене мреже су, међутим, преплавили снимци забринутих грађана који показују да се ова „сумњива прашина” може покупити магнетом, а где то има да је песак „намагнетисан”?!

Др Владимир Ђурђевић (Фото Р. Крстинић)

– Има: управо је песак у Сахари веома богат гвожђем, има га око седам одсто, отуда магнетизам. Део тог гвожђа је растворљив и кад доспе у океане, храни фитопланктоне, сићушне организме који су веома значајни за ланац исхране воденог света. Та појава назива се цветање мора и може се јасно видети на сателитским снимцима. Највећи део овог песка, ношеног ваздушним струјама на висинама изнад четири километра, одлази према Јужној Америци и Амазону, где кад падне доприноси плодности земљишта, али повремено, можда једном до два пута годишње, доспе у већим количинама и до наше географске ширине, некада и до севера Европе, рецимо Норвешке. Обично нас „надлети” па га и не запазимо, али кад је концентрација већа, облачно је и киша га спере, налазимо га као прашину која је прекрила све површине – објашњава за „Магазин” др Владимир Ђурђевић, ванредни професор Физичког факултета Београдског универзитета.

Он каже да понекад цело небо буде наранџасто од овог песка, а недавно је прекрио Алпе, па су снежни наноси личили на пустињске дине.

Наш саговорник додаје да сахарски песак, кад доспе високо изнад облака, омета ваздушни саобраћај, нарочито изнад Арапског полуострва, не само због смањене видљивости, већ пре свега зато што оштећује млазне моторе авиона. Зато се раде специјалне метеоролошке прогнозе за ваздушни саобраћај које прате кретање овог песка.

– Кад се, међутим, спусти на наше оранице, овај песак их чини плоднијима управо због високог садржаја различитих минералних нутријената који су у њему, поред гвожђа. Наравно, уколико се удише, могао би да иритира дисајне путеве, па се особама с астмом и сличним болестима препоручује да се склоне унутра. Иначе, на мерним станицама које прате загађење ваздуха појава пустињског песка се бележи као велики скок крупнијих ПМ 10 честица, али не и оних опасних, веома ситних ПМ 2,5. Ове потоње садрже олово, арсен, живу, никл, али и друга канцерогена и мутагена једињења, којих уопште нема у песку из Сахаре – наводи др Ђурђевић.

Услед климатских промена реке пресушују, а земља пуца и постаје неплодна (Фото М. Јанковић)

Кад замирише море на Букуљи

Присталице разних теорија завере, који деценијама тврде да нас непријатељи засипају којекаквим хемијским супстанцама и вирусима с небеских висина, трујући нам ваздух, воду и храну, као доказе помињу, поред осталог, и беле пруге на блиставо плавом небу, „лед који гори” (такође више пута виђен на друштвеним мрежама ове зиме), „слани” ветар...

Да ли и за ово постоји научно тумачење?

– Да су мало боље пазили на часовима у школи, заговорници таквих идеја одавно би одбацили своје заблуде, јер се добро зна шта су природне појаве и како настају. Рецимо, на нашим просторима, нарочито у вишим планинским пределима, попут Рудника, Букуље и Копаоника, понекад се може осетити мирис мора: слана вода с Медитерана испарава, део те соли доспева у ваздух и, ако се подигне довољно високо, допутује и до Србије. А може да пропутује и до 10.000 километара – примећује др Ђурђевић.

Трагови на небу обично се виде након проласка авиона, и то не зато што нас они нечим „запрашују” (јер, ако укључимо логику, нема шансе да било какав прах који би се бацао с те висине, где ветрови могу да дувају брзином од 300 километара на сат, доспе на жељено место, истиче наш саговорник), већ су то кондензациони трагови које оставља непотпуно сагоревање у моторима авиона. На честицама које остају након сагоревања, формирају се ледени кристали – и ето фамозних белих пруга изнад наших глава.

Објашњење за лед који гори, уместо да се топи, следеће је: снег је махом шупљикава структура, као сунђер. Чак и лед је испуњен тим мехурићима, па кад му се приближе упаљач или шибица, он неће одмах почети да се топи и капље, јер отопљена вода улази у те шупљине, а на површини остаје траг чађи од пламена.

У питању је, дакле, обичан трик који добри ђаци брзо савладају.

Разлога за стрепњу ипак има, али они леже на сасвим другој страни, а као да смо их, у актуелној кризи, сасвим потиснули, упозорава др Ђурђевић. Реч је о свим оним нашим свакодневним активностима које лоше утичу на животну средину, нарушавају здравље планете и њених становника, угрожавају природу и опстанак живота какав познајемо.

Говоримо пре свега о климатским променама изазваним глобалним загревањем, као последици неумереног коришћења фосилних горива. И пре рата у Украјини постало је јасно да су „зелена агенда” и циљеви Париског споразума (да се раст температуре заустави на два степена како би се ограничио, а до краја 21. века и сасвим зауставио процес глобалног загревања) тешко оствариви. Емитовање штетних гасова не само да се није смањило, већ је у даљем порасту, и како одмичу сукоби у Украјини, санкције према Русији и пооштрава се енергетска криза у Европи последице ће бити све драматичније.

А кад је реч о екологији, „ресетовања” нема: одавно смо прошли тачку одакле нема повратка на старо, показали су извештаји научника. Драматичне временске непогоде, поплаве, шумски пожари, суше све су учесталији и њихове последице ће брзо бацити у засенак и пандемију и ратове. Наш саговорник подсећа да је лане само у Немачкој више од 200 људи страдало у незапамћеним поплавама, да су огромни делови САД и Аустралије нестали у пламену, да су Шпанија и Португал јесенас били суочени с ужасним сушама, да је у источној Африци суша историјских размера... Такви ће екстреми бити све чешћи и страшнији.

Шумски пожари биће све чешћи, баш као и поплаве, уколико не зауставимо даље пустошење планете (Фото Н. Марјановић)

Неуспело „ресетовање” планете

Ако државе неће или не могу да се изборе с изазовом климатских промена, све је мање изгледа да се створи она „критична маса” свесних и одговорних појединаца који ће својим деловањем допринети штедњи ресурса, заштити природе и опоравку планете.

– У првим месецима након што је избила пандемија короне уведен карантин, драстично смањен међународни саобраћај, заустављена многа индустријска постројења и експлоатација руда, мерења широм света показала су да је ниво загађења животне средине толико опао да се на неким местима чак могло говорити о готово потпуном опоравку. Нажалост, то није потрајало, а рат у Украјини је додатно закомпликовао ствар око климатских промена и глобалног загревања – каже др Ђурђевић.

Разлога је више. Русија је тренутно изолована и из свих међународних еколошких споразума, а њен утицај је огроман. Оружани сукоб утиче на тржиште фосилних горива, а ако Русија, која је високо зависна од извоза нафте и гаса, остане под санкцијама, покушаће да надокнади губитке тако што ће продавати више фосилна горива како би надокнадила продају других производа. Уколико би и Европа „спустила рампу” за руске енергенте, онда би европске државе које су ограничиле сопствену производњу фосилних горива морале да је повећају. У САД су велике нафтне компаније позване да повећају производњу „како би помогле Европи” и води се јавна кампања да се уклони државна регулатива којом се ограничава експлоатација нафте и гаса.

– А то све значи збогом „зеленој агенди” и намерама да Европа до 2035. буде независна од фосилних горива и пређе на алтернативне изворе енергије. Верујем да је свима јасно да ће и наша будућност зависити од енергетског сектора. У Србији још није донет национални план за енергију и климу, а он се неће усвојити док немамо јасан план енергетског развоја у наредних 20 година. Дотле, дакле, нећемо имати ни друге документе важне за суочавање с последицама климатских промена и заштиту животне средине – примећује др Ђурђевић.

Док је стратегија о климатским променама „паузирана”, онда су на чекању и дугорочна решења за конкретне невоље с којима ћемо се све више суочавати – суше, поплаве, пожари.

Шта ако се понови Чернобиљ

– Ових дана доста се прича о могућности да до нас доспеју разне штетне честице као последица коришћења специјалног оружја у Украјини, али то није толика опасност колика би било отапање нуклеарног реактора у случају да буде погођена атомска централа и да се појави радиоактивни облак, као у Чернобиљу априла 1986. године. Радиоактивне честице би неколико дана биле у ваздуху, а затим се спустиле на површине на којима остају заувек – наводи проф. др Владимир Ђурђевић.

После трагедије у Чернобиљу светска заједница много боље се организовала да у таквим случајевима моментално реагује, да изда упозорење и предузме све неопходне мере. Систем за праћење радиоактивног облака је неупоредиво софистициранији, знало би се тачно куда би се кретао. Постоје јасне процедуре и мере, и међународна мрежа оспособљена да прати и обавља мерења у атмосфери, подељене су надлежности и тачно се зна ко, шта и кад предузима.

– Наш Сектор за ванредне ситуације у потпуности је припремљен и за такав развој догађаја окупља стручњаке свих области, зна се како би ко поступио, како би се водиле комуникације, заштитило становништво – наводи др Ђурђевић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

islam hajrudin
I tako,kemtrejlsi ne postoje. Niko nas ne zasipa sa nebesa iz neoznacenih aviona cisterni. Dobro bas sam se malo bio zabrinuo ,ali sada cu mirno da spavam.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.